СВЕ СЕ ДЕШАВА ПО ПЛАНУ, ИЛИ – ЗАШТО РУСИЈА НЕ ЖУРИ, АЛИ – ПОБЕЂУЈЕ
- Украјински догађаји и повратак Крима у Русију – никога нису уплашили, напротив. Већ ове године ће се и Јерменија и Киргизија прикључити Евроазијском економском савезу (ЕЕС)
- Мада Нурсултан Назарбајев опомиње усијане главе у Астани да се не ради ни о каквом оживљавању СССР, јавност постсовјетског простора схватила је ЕЕС управо као нови модел СССР – ни више ни мање
- Макар развијени свет и наглавачке ходао – Совјетски Савез ће постојати. Да, стварно, шта још може да буде тај нови економски савез јер се све касносовјетско тихо трансформисало у највећи интеграциони процес на постсовјетском простору?
- Као што га није имала, тако још Украјина и даље нема председника. Као што Украјина досад није имала новца, тако га још увек нема. Наравно, европске вредности и амерички модели су – добра ствар, али треба нешто и да се једе
Пише: Сергеј РОГАНОВ, филозоф (Москва)
ЖУРБА је неопходна кад се хватају буве или, како је говорио заборављени необични деда Шћукар у „Узораној ледини”, кад бежиш од туђе жене, а њен муж ти је за петама. То треба знати посебно сада када експертски и аналитички простори у родној Отаџбини брује од запомагања: „Русија издаје Новорусију!”, Русија узмиче?!”, „уплашила се последица међународних санкција”…
Доиста, не хватамо буве на омиљеном кучету него пратимо догађаје који „изненада” за два- три дана почињу да узмичу. Али, ако у некога и може – у Русију никако не може да се посумња да узмиче.
Пре ће бити да ствари стоје потпуно супротно. Просудите сами: „Страшни” Џон Кери је ишчезао, чак је Сергеј Лавров изјавио да већ око две недеље није с њим разговарао, није га ни чуо ни видео.
Донедавно су сви информативни сервиси почињали извештајима о редовним разговорима Керија и Лаврова. Енергетичари Европске уније потврдили су да украјински дуг за гас мора бити исплаћен у обиму који је захтевала Русија.
Новопечени председник Украјине Петар Порошенко „изненада” је одложио на неодређено време потписивање споразума са ЕУ, иако је то била његова парола у предизборној кампањи. Наравно, позивајући се на „агресивну” Русију која може да постави препреку за руску робу.
Или, бар, за чоколаду украјинског председника – само то је довољно.
Вд председника Украјине, Турчинов, дао је налог да се пре инаугурације демонтира кијевски мајдан – светиња над светињама (!) – и новајлија градоначелник славног града Кијева В. Кличко већ покушава да до наведеног рока оствари планирано, али боље да он не иде на мајдан.
Публика друштвених мрежа прави залихе кокица.
Порошенко је саопштио да жели да настави АТО – антитерористичку операцију на истоку земље – само на брз и ефикасан начин, а министар одбране Украјине, Михаил Коваљ, на заседању Врховне раде 29. маја, изјавио је: „Неће бити ротације. Ми смо укључили све снаге и средства. Покрили смо све државне границе, спремни смо да извршавамо све постављене задатке, немамо ниједног сувишног човека да изузмемо да бисмо обезбедили ротацију”.
Другим речима, да ли то нема чиме да се настави АТО? Или не треба? Или наговештавамо Европи и САД да не можемо да се боримо? Али, већ и америчка војска званично упозорава Украјину на неприхватљивост примене оружја на истоку. Или нико неће да преузме одговорност за убиства и примену оружја против цивилног становништва и добровољаца народне војске?
Да ли ће АТО отићи са вд Турчиновим?
Нико неће да преузме одговорност зато што је апсолутно јасно како догађаји могу да се окрену, а мораће да се одговара. Пажња у студију, а сада питање: ко где узмиче?
И Дан Победе на Криму, и Владимир Путин у Севастопољу, и невиђени талас патриотизма у Русији, и инвестициони пројекти на Криму заједно са Кином, и хуманитарна помоћ Донбасу из Русије (изгледа да се не чују санкције?) и – као круна тријумфа савремене историје – споразум о Евроазијском економском савезу у Астани, који су потписале Белорусија, Казахстан и Русија.
Све се десило по назначеном плану, ништа није одложено.
Украјински догађаји, повратак Крима у Русију, никога нису уплашили, напротив, већ ове године и Јерменија и Киргизија прикључиће се економском савезу. И мада Нурсултан Назарбајев опомиње усијане главе у Астани, наводно, не ради си ни о каквом оживљавању СССР-а, јавност постсовјетског простора схватила је ЕЕС управо као нови модел СССР-а, ни више ни мање.
Макар развијени свет и наглавачке ходао – Совјетски Савез ће постојати.
Да, стварно, шта још може да буде тај нови економски савез – јер, јасно је да су се позне совјетске идеолошке синтагме о „братској породици народа”, о јединственом заједништву „совјетских народа”, о праведности и узајамној помоћи тихо трансформисале у највећи интеграциони процес на постсовјетском простору.
Међународне санкције показале су се некако бајате, као застарела амбалажа прашка за инсекте у бакиној остави – чак ни буве не можеш да уплашиш. И? Да ли је од свих за Русију само невоља одлазак великог броја пријатеља Маше Хесен у Израел и Европу, о чему је она са тугом испричала у свом последњем чланку по повратку из САД у Москву? Јесу ли „школу злих језика” на НТВ затворили? Па, добра господо, ако су то фаталне невоље за Русију, онда свима нама дајте пуне прегршти таквих невоља од јутра до вечери.
У реалности се показало да савремени свет – није што и стрипове листати или јурити „стратегије” на рачунару.
Креативно друштво очигледно нестаје, али, све у свему, не намерава никуд да „хрли”, осим на иностране плаже или шопинг – туре. Јер, иако се таква „креативност” тамо једе неприличним деловима тела, сви њихови јавни „хирови” њима самима потребни су само овде, у Русији.
Да, заиста, ако се у савременој Русији и нађу најистакнутији представници омрзнуте „лопате”, онда управо то и јесте наше „креативно друштво”. Јадикујемо – грдимо „власт и „тупаве”, али не заборављамо да једемо и умемо да нађемо храну. Где хоћеш нађемо,а вас душмане запљуваћемо и изгазити у име слободе и виших вредности. О, то смо већ научили: „Упркос мислима горким /Слатке комаде смо јели…” (В. Висоцки).
Новија историја и Украјине и Русије и читавог постсовјетског простора тек почиње: не треба журити са оценама и избацивати пароле и позиве, изговорена реч не да се више ухватити. Можда се баш због тога речито ћутање Владимира Путина и његове познате паузе које сада развијени свет анализира од јутра до вечери, на крају отварају најефикаснијим поступцима, а то, по одређењу, наши гакани-паћеници никада неће моћи да разумеју. Зато што се они читавог свог живота нису померили даље од питања „ко је крив?” и „шта да се ради?”А одговоре на питање „Како да се ради?” они немају и никада неће имати.
Евроазијски економски савез (ЕЕС)
Историју не треба пожуривати тамо где она и сама зна шта и како да ради да на крају сами не бисмо постали предмет исмевања, исто онакав као и избори за председника Украјине.
Као што га није имала, тако још Украјина и даље нема председника. Авај, за сада, дакле, као и пре, тамо нема с ким да се разговара. И сво то врпољење украјинске „власти” и кретање унатрашке говори само у корист паузе, да још може да се продужи.
Иначе, као што Украјина досад није имала новца, тако га још увек нема. Наравно, европске вредности и амерички модели су – добра ствар, али треба нешто да се једе.
Превела
Ксенија Трајковић
Извор: Факти.рс
