Београд – Послије историјског договора Кине и Русије, руски предсједник Владимир Путин постигао је још један, можда и значајнији поен.
Послије 400 милијарди долара „тешког“, договора Русије и Кине о испорукама гаса, технологије за производњу авиона и хеликоптера, склопљеног прије двије недјеље у Шангају, Путин је са предсједницима Бјелорусије и Казахстана потписао је споразум о стварању Евроазијске уније (ЕАЕС).
Тиме су се три бивше совјетске републике ујединиле у заједнички привредни простор који ће сигурно уздрмати све глобалне економске играче, а поготово оне у Европској унији, пише Политика.
„Потписани споразум има епохално значење, он отвара најшире перспективе за развој економија и повећање стандарда грађана наших земља. Учеснице ће спроводити усаглашену политику у кључним гранама економије, у енергетици, индустрији, пољопривреди, саобраћају“, рекао је на свечаности послије потписивања споразума руски предсједник.
Идеју о стварању једне овакве заједнице изнио је још 1994. председник Казахстана Нурсултан Назарбајев. У међувремену између земаља потписница профункционисао је такозвани Царински савез који је утабао пут за коначно стварање ЕАЕС-а.
О томе шта све садржи договор потписан у Астани (престоници Казахстана), а који ће на снагу ступити почетком наредне године, свјетска штампа је већ нашироко обавјестила заинтересовану публику. Ипак, шта у суштини доноси стварање Евроазијске уније? Јер, треба поменути да су у њој прва (Русија) и девета (Казахстан) по величини држава на свијету и Бјелорусија која у европским оквирима заузима изузетно важну стратешку позицију.
Питање које се прво наметнуло јесте: како ће се ЕАЕС уклопити као глобални играч, пошто ће, како стоји у потписаним документима, дјеловати према принципима Свјетске трговинске организације? Као и у којој мјери ће моћи да парира економском потенцијалу САД и ЕУ?
Прво, на уму треба имати чињеницу да ЕАЕС чини огромну територију, изузетно богату природним ресурсима, на којој живи око 170 милиона људи, и која свијету даје петину производње гаса и 15 одсто производње нафте. Скидањем царинских и сличних баријера које су до сада постојале, биће омогућен још бржи проток робе, људи, технологија и знања између три земље потписнице. Није стога необично што је руски предсједник споразум из Астане назвао „централним догађајем године“. И поред већ поменутог споразума са Кином.
Овдје вриједи истаћи још један важан детаљ. Наиме, споразум о ЕАЕС-у предвиђао је и учешће Украјине. То је желио и бивши предсједник Виктор Јанукович. Прозападна опозиција, међутим, била је одлучно против, иако својим суграђанима није понудила никакву конкретну алтернативу. Тиме се полако разјашњава и коме није ишла у прилог сарадња Украјине са Русијом, Бјелорусијом и Казахстаном. Такође и зашто је друга по величини европска држава морала да буде гурнута у крвави грађански рат.
Ово наводи на помисао да ЕАЕС није искључиво економски савез. Али, који сличан савез то јесте. Јер земље чланице, свака за себе, и заједнички, дужне су да обезбједе нормално функционисање договореног. Па ако је то потребно и политичким и војним средствима. Иако нико – ни у Москви, ни у Минску, ни у Астани – то неће отворено рећи. Поготово што је ријеч о, како се изразио Путин, „историјском споразуму“.
Данашњи свијет прилично је уздрман. Америка, упркос оптимизму Барака Обаме, нема више снаге да буде једина глобална суперсила. Европска унија се батрга у дуговима, сепаратизму и међусобним неслагањима држава чланица и престала је да реагује као компактна целина. Умјесто тога, Њемачка се све више намеће као једини озбиљан играч у тој породици. Такође, нагли успон Кине на привредном, финансијском и војном плану, по свим реалним процјенама могао би ускоро да узрокује смјену на врху свјетске пирамиде моћи.
Недостатак различитих идеологија које би свијет могле да подијеле онако како је то било послије Другог свјетског рата, отварање тржишта и право свакога да понуди оно што има, и по цени коју може да поднесе, ставило је, практично, све економије у исту раван, наравно у складу са појединачном моћи. Све чешће падање и прилагођавање царинских баријера најбољи су доказ да су идеологије заувијек отишле у прошлост, а на њихово мјесто је ступила – прагматичност. Управо то је основа и споразума ЕАЕС.
Путинов други велики поен
Питање је како ће на ЕАЕС одговорити ЕУ и САД, да ли ће их то ујединити или допринети новим неспоразумима унутар европске породице. Јер, подсјетимо, потписивање споразума Русије, Белорусије и Казахстана на неки начин је убрзано и сталним претњама Запада да ће Русији због Украјине увести још жешће санкције. Стварање ЕАЕС-а зато се и тумачи као одговор Путина на сталне пријетње из Вашингтона и Брисела.
Додајмо и да су заинтересованост за чланство у ЕАЕС-у већ изразили Киргизија и Јерменија, с тим што су у Јеревану одлучили да то учине у оквиру граница признатих од стране Уједињених нација, не би ли на тај начин избјегли заоштравање односа са Азербејџаном са којим већ имају спор око Нагорно Карабаха.
Извор: Глас Српске
