Не треба заборавити оно што ових дана раде и говоре људи попут Тонија Парсонса, Билија Ајдола или Тијерија Анрија
Част да упознам Тонија Парсонса имао сам пре шест година када је по други пут дошао у Србију да промовише свој роман ,,Моја омиљена супруга”. Срели смо се у Нишу где је одржао надахнуто књижевно поподне у библиотеци ,,Стеван Сремац”. Пре тога смо се дружили на ручку када сам искористио прилику да га интервјуишем. Тај интервју, насловљен ,,Дошао сам јер су ми рекли да је опасно” објављен је на странама блаженопочившег и никад прежаљеног портала за популарну културу ,,Попбокс”. На моје питање шта га је привукло да поново дође у Србију, Тони је одговорио: ,,Одлазим само тамо где су моје књиге популарне, то је први разлог. Други разлог је зато што се осећам пријатно у Србији. Мислим да сам током ове две посете вашој земљи упознао и веома заволео српски народ. И трећи разлог: дошао сам у Србију сада јер су ми многи саветовали да не треба да дођем… Да је то опасно и погрешно. Ипак, имам навику да сам стичем своје утиске и доносим сопствене ставове,а не да ми их креирају Би-Би-Си или Си-Ен-Ен.”
Остатак времена провели смо углавном у разговору о музици (Тони је био дугогодишњи новинар легендарног музичког магазина НМЕ) и о клубу чији смо навијачи – Арсеналу.
Ових дана Тони Парсонс се огласио на свом „Твитер” профилу подршком Србији и њеним грађанима: ,,Мислима сам уз велики број мојих пријатеља које имам у Србији, а који пролазе кроз ове тешке тренутке.”
У мисли ми долази слика са сајма књига на коме је те 2008. Тони гостовао, редови читалаца пред штандом ,,Лагуне” и стрпљиви Лондонац како потписује књиге обучен у мајицу са мотивима српске заставе.
Случајно или не, истога дана када је Тони Парсонс дао подршку Србима, огласио се и некадашњи играч нашег Арсенала – Тијери Анри.
,,Моје мисли су са онима који страдају у поплавама у Србији и Босни”, написао је легендарни голгетер.
Али није он једини чије мисли и молитве су ових дана упућене пострадалима у поплавама. Ту су и Борис Бекер, Кристијано Роналдно, Адријана Лима, холивудски глумац Џош Дјухамел…
А Били Ајдол, неуморни рокенрол ветеран који је изузетно популаран на нашим просторима, пред свој београдски концерт поручује: ,,Свирам у Србији ускоро. Донираћу део прихода од концерта хуманитарном фонду, с надом да ће то бар мало помоћи”.
Писци, фудбалери, глумци, тенисери, музичари…
Човек не може,а да се просто не запита да ли је стварно морала да се деси једна несрећа невероватних размера како би увидели да у свету имамо много пријатеља, чак и на том ,,мрском” западу чији су нас политички моћници 1999. затрпали бомбама. Намерно раздвајам народ западних држава од оних који су их водили,јер и у то зло време бесрамне агресије на СР Југославију било је оних који су баш као и данас подржавали Србију, али њихов глас није могао да се чује од детонација бомби и свеопште медијске харанге.
Овога пута је другачије.
Наши пријатељи су ту и њихова подршка и помоћ не остају само на речима већ стижу у Србију подједнако са запада, истока, севера и југа. А неко је лепо приметио да је из овог мутног и смртоносног поплавног таласа на неки чудесан начин изронила стара Југославија. Њени народи су показали велики ниво солидарности и као да је та силна вода избрисала разлике у вери, нацији, идеологији…
Камо среће да тако и остане када се таласи повуку.
Оно што је веома битно не само у овим тешким данима већ и и времену које предстоји, јесте да коначно имамо конкретан доказ да нисмо више дежурни кривци и дежурни негативци. Не постоји белосветска завера против нас и није тачно да нас нико не разуме и да сви имају погрешно мишљење о нама. Многи људи из других земаља и култура препознају Србију кроз Теслу, Кустурицу, Ђоковића, Видића… И кад наступи једна оваква невоља и мука, ти људи, баш попут нас самих у неким другим ситуацијама, виде само једно – обичног човека који страда и коме ваља помоћи.
Зато не треба заборавити оно што ових дана раде и говоре људи попут Тонија Парсонса, Билија Ајдола или Тијерија Анрија.
Имамо пријатеље.
Ту чињеницу не може избрисати ниједна поплава.
Извор: Политика