Хрватска влада не намјерава да одлаже увођење двојезичних натписа на подручју Вуковара, упркос све јачим притисцима који су кулминирали вуковарским протестом.
Ипак, цјелокупни процес би могао имати барем двије фазе. У првој би биле постављене двојезичне плоче на улазу и изазу из града и на државним институцијама. Влада, наиме, очекује да државна тијела и испоставе министарстава у Вуковару, као што је најављено, већ овог мјесеца поставе плоче написане латиницом и ћирилицом.
Када је, међутим, ријеч о плочама са именима градских улица и тргова, ствари се компликују, јер за њихово постављање није одговорна влада, него градска управа, пише загребачки „Јутарњи лист“.
С обзиром на тензије које је подстакло увођење двојезичности, али и на став вуковарског градоначелника, СДП-овца Жељка Сабе, који је недавно затражио одлагање цијелог процеса до окончања мајских локалних избора, реално је очекивати да ће се причекати с постављањем и ћириличних натписа улица и тргова у Вуковару.
По свему судећи, ни представници тамошње српске заједнице немају ништа против тога, тврди лист. „У недавном разговору с једним од најпознатијих српских политичара у Хрватској стекли смо утисак како би се задовољили стављањем двојезичних натписа на улазу у Вуковар, јер су свјесни колико су нарасле тензије због овог питања“, рекао је „Јутарњем“ извор близак хватској влади.
У Влади бране и одлуку министра управе Арсена Баука о томе да би двојезични натписи требало да буду написани ћириличним писмом и екавицом, а не ијекавицом, којом говори већина Срба у Хрватској.
Према Уставном закону о националним мањинама, одлуку о језичној верзији доносе већа националних мањина, а у овом случају Вијеће српске националне мањине из Вуковара одлучило је да то буде екавица.
Занимљиво је, додаје се, како постоје разлике међу већима српске мањине која су регистрована при Министарству управе. Док се, додаје се, већина српских вијећа с подручја Славоније регистровала су се користећи екавицу, већа с подручја Далмације то су учинила користећи ијекавицу.
Како било, у Министарству управе само су послушали захтјев представника српске мањине из Вуковара. Када је ријеч о могућим међународним посљедицама сукоба због увођења двојезичности, њих неће бити, тврде у Министарству спољних послова Хрватске.
Чак и када би дошло до краткотрајног одлагања увођења ћирилице, то не би утицало на предстојећи извјештај Европске комисије на спремност Хрватске да 1. јула постане чланица ЕУ, сматрају у овдашњим високим дипломатским круговима.
