Нови руско-српски клуб објединиће филологију и православље
У Москви се појавио сопствени Српски дом. У крајњој линији према замисли твораца, управо Клуб руско-српског пријатељства, који је свечано отворен 16. маја. на бази Православног свето-тихоновског хуманитарног универзитета треба да постане московски аналог београдског културног центра.
Предстоји велики организациони рад, али већ сада је јасно да се формира сарадња са филолошким и теолошким акцентом: водећи православни универзитет Русије има два потписана споразума са Србијом — са Нишким универзитетом и Богословским факултетом Београдског универзитета.
Важно је што клуб ствара управо омладина — приметио је у интервјуу за Глас Русије амбасадор Србије у РФ Славенко Терзић:
Друштава руско-српског пријатељства има много: у Србији, колико ми је познато, има их преко 40. Али овде иницијатива потиче од студената. Предвиђена је организација округлих столова, могуће студентски кампови. Све како би млади људи из Русије и Србије боље упознали једни друге.
Гост церемоније отварања, преводилац Михаил Мочалов је подсетио:
Сама историја руско-српских односа која траје више векова не захтева додатну презентацију, наравно, али овај клуб може да постаје још једна добра платформа за реализацију најразличитијих пројеката.
Новинар Татјана Кутаренкова се бави руско-белоруским односима и убеђена је да што има више праваца, то боље:
Поред постојећих политичких и економских веза, постоје такве вечите вредности као што су односи међу људима, међу словенским народима. Нови клуб, желимо да се надамо, помоћи ће да се прошире оквири и ми ћемо једном видети, на пример, руско-српско-белоруско-украјинско-бугарске клубове. Тако ће се у извесној мери остварити идеја панславизма на нивоу људских односа.
Најзанимљивије на руско-српским манифестацијама је да се посматра и рачуна ко је још ”заражен” српском неравнодушношћу. У подмосковском Долгопрудном, на пример, захваљујући напорима локалних србофила ускоро ”буквално сва интелигенција” ће проговорити овај језик — истакао је руководилац Камерног хора московског физичко-техничког института Александра Лузанова. А њен хор је већ запевао, заједно са српским колегама из Тамо далеко.
Између осталог, још занимљивије је како се мењају студенти који уче српски. Од знања граматике које наводи наставника у шаљивом очајању да пише црвеном оловком на маргинама контролног рада ”Шта сам то доживео!”, до прича на скоро течном српском о шетњама по Београду Моме Капора. Управо такву еволуцију пролазе студенти филолошког факултета Православног Свето-Тихоновског универзитета под руководством декана Фјодора Аљбрехта. Овде група која интензивно учи српски постоји од 2006. године, рекао је он за Глас Русије.
Желимо да чланови клуба руско-српског пријатељства на бази Универзитета што је могуће више комуницирају са онима којима је српски матерњи. И, наравно, наш задатак је да се што је могуће тешње повеже делатност клуба са филолошком културом — тачније то треба да буду редовне манифестације са поетским рецитовањем стихова, богословским коментарима радова водећих српских православних мислилаца. Интересовање за српски је прилично велико: неко од студената, наравно, брзо се деморалише, али међу преосталима има оних који задивљују својим резултатима и буквално почињу да живе за овај мелодичан, леп и занимљив језик.
Извор: Глас Русије