ПУТИНОВ САВЕТНИК ТВРДИ ДА АМЕРИКАНЦИ ЖЕЛЕ ДА ЗАБРАНЕ РУСИЈИ ДА КОРИСТИ ДОЛАРЕ
- Украјини ће до 2018. године бити потребне још 104 милијарде долара критичних спољних зајмова. То три пута превазилази обим финансијске помоћи у наредних пет година коју су обећали ЕУ, САД и ММФ
- Ако се томе дода још и неопходни обим инвестиција за обезбеђивање темпа раста које је прогнозирао ММФ, а то је додатних 190 милијарди долара, онда би укупан износ финансијских улагања у украјинску привреду до 2018. године требало да достигне 300 милијарди долара
- Једини начин да се сачува територијална целовитост Украјине јесте да се осуди кијевска хунта и организује међународни трибунал. За њих треба припремити нови Нирнбершки процес
- Не мислим да ћемо поводом западних санкција кренути по принципу „око за око, зуб за зуб“. Зашто да пленимо америчку имовину због групе умишљених америчких политичара који нас, у њиховој русофобској хистерији, увлаче у економски рат? Ако бисмо увели санкције као Иранци, Американци би пре свега казнили Европљане
- Наше процене говоре да би у том случају ЕУ изгубила око билион евра. Највеће губитке трпи Немачка, номинално негде око 200 милијарди евра
КАДА Сергеј Глазјев говори „ми“, он по правилу подразумева своје колеге из Руске академије наука – али овај саветник председника Русије нерадо говори о томе какви се спорови воде у Кремљу поводом ситуације у Украјини.
Овај интервју је дао у свом кабинету на Старом тргу. На зиду виси портрет Владимира Путина, а председников поглед је упрт у репродукцију Ван Гога која се налази преко пута. Преко зида се шири карта Русије, а Крим је обојен тако да се разликује од остатка Украјине. Узгред, помоћник Глазјева нам је објаснио да је та карта стара.
Глазјев је још пре референдума на Криму подржао припајање полуострва Русији и зато му је био забрањен улазак на територију Украјине, да би убрзо био стављен и на санкциони списак САД.
Сценарио за Украјину
Недавно је агенција S&P дала прогнозу да у случају да Украјина изгуби источне регионе, ову земљу очекује банкрот. Како ви видите даљи развој догађаја у Украјини?
– Мене те проамеричке рејтинг-агенције забављају. У ситуацији, када је Украјина већ одавно банкрот, они се претварају и говоре: ево само што није наступио банкрот и тврде да се он још може спречити. То није ништа мање забавно од времена када су пропадале америчке инвестиционе банке, а те исте агенције им додељивале рејтинге AAA. Украјина више не плаћа своје обавезе, у сваком случају не плаћа руски гас. Са закашњењем јој стиже обећана симболична помоћ САД и ЕУ која не може имати никакав суштински утицај на потпуно бесперспективну финансијску ситуацију у тој земљи.
Дакле, Ви сматрате да је недовољан новац који је обећан Украјини?
– Чак и при најповољнијем сценарију, програм помоћи ММФ-а покрива само две трећине минималних потреба Украјине у наредне три године. А у случају лошег сценарија, ако нацистичка хунта изолује Украјину од Русије – у земљи ће наступити финансијска катастрофа. Она ће се по економским показатељима сурвати на ниво Средње Африке.
Колико је онда потребно новца Украјини?
– Потребна су јој гигантска упумпавања. Вратимо се повољном сценарију. На основу прорачуна Центра за регионална истраживања Евроазијске банке за развој, при том сценарију Украјини ће ове године бити потребно за консолидацију платног биланса више од 25 милијарди долара. Читав пакет помоћи ММФ-а – плус оно што је обећала ЕУ – биће нешто више од 25 милијарди долара за ову годину.
Међутим, највероватније је да ће доћи до погоршавања производне кооперације са Русијом. Тешко је претпоставити шта ће бити ако се у Кијеву учврсти антируска власт и да ли ће бити очувана зона слободне трговине. У том случају – да би се компензовали опадајући приходи Украјине – негде ће се морати пронаћи још 30-так милијарди долара.
По рачуници тих истих експерата, Украјини ће до 2018. године бити потребне још 104 милијарде долара критичних спољних зајмова. То три пута превазилази обим финансијске помоћи у наредних пет година коју су обећали ЕУ, САД и ММФ.
Ако се томе дода још и неопходни обим инвестиција за обезбеђивање темпа раста које је прогнозирао ММФ, а то је још 190 милијарди долара, онда би укупан износ финансијских улагања у украјинску привреду до 2018. године требало да достигне 300 милијарди долара.
То је могуће само у случају да буде реализована иницијатива председника Русије која подразумева програм сарадње Русија-Украјина-ЕУ. Али, после казнених операција фашистичког режима против становништва на југоистоку Украјине – то је тешко могуће.
Колико је генерално вероватан сценарио по коме Украјина остаје јединствена?
– Нелегитимну хунту, која је узурпирала власт насилним превратом, исток Украјине не признаје. То јест, земља се већ распала. Избори 25. маја на истоку и југу доживљавају се као покушај да се озакони преступни режим. САД и ЕУ покушавају да обезбеде легитимизацју злочинаца, па су, у суштини, саучесници у злочину против народа Украјине.
Уверен сам да читаве области Украјине неће учествовати у тим изборима, посебно након монструозног злочина нациста у Одеси који је унапред био испланиран и вођен из Кијева. Људи су у директном преносу спаљивани, а у телевизијским студијима у Кијеву су то коментарисали фашистоидни елементи, међу њима и посланици Врховне Раде, које је тешко назвати људима.
Међутим, фашисти у Кијеву неће дуго, сем ако не „одсеку“ источне, а сада већ и јужне регионе. Једини начин да се сачува територијална целовитост Украјине јесте да се осуди кијевска хунта и организује међународни трибунал. За њих треба припремити нови Нирнбершки процес.
Да ли је, у случају да се сценарио на југоистоку Украјине заоштри, могуће слање руске армије у ту земљу?
– Управо је наша војна интервенција оно што веома прижељкују Американци. Зато они и настоје да се користи армија за убијање по украјинским градовима.
Реакција на санкције
Недавно сте упутили писмо Министарству финансија са предлогом како да се реагује на економске санкције против Русије. На њега су различито одреаговали чланови руске владе. Да ли сте добили званични одговор?
– Ово питање је најбоље поставити људима у Министарству финансија који су дозволили да оно што сам им упутио дође до јавности. Не желим да коментаришем само фрагменте наших предлога јер се ради о системском предлогу мера. Нема вајде од коментарисања нечега што је истргнуто из контекста, искривљено и лажно представљен да би било претворено у страшило.
Коментаторе су највише уплашили ваши предлози везани за ограничење обрта долара…
– Јесу, а то је једна од ствари коју су истргли из контекста и коју ми желе приписати као средство застрашивања. А права истина је да Американци желе да Русији забране коришћење долара. Ако амерички председник донесе одлуку замрзавању руске имовине, онда ће то само значити да Американци одбијају да испуњавају своје обавезе. Дакле: да ваш новац у доларима, који се чува у депозитима у руским банкама, САД не желе да признају као своју платну обавезу.
Ако нека банка успе да на време прода своје активе, можда ће вам новац бити враћен у другој валути. А ако не успе, онда ћете бити само власник евидентираног износа на рачуну у вашу корист уз осећање да сте кредитор САД и да вас је ујка Сем изиграо за ваш новац. Овакви ризици расту сваким даном. Јер, прво је дошао први пакет санкција, затим други, па трећи. Тако ће доћи до сваког човека који има макар један долар. Зато је просто смешно тврдити како ја ширим страх који долази од Американаца.
У чему је онда суштина ваших предлога?
– Неки од њих се већ сада реализују иако смо предлагали да се реализују још пре више од десет година. Рецимо, стварање свог платног система. Или, на пример, прелаз на обрачун и плаћања у националним валутама – то је неопходни део рада у процесу евроазијских интеграција. Сећам се: када је увођен евро, у посету нам је долазио (бивши председник Европске комисије Романо) Проди и молио укључимо евро међу резервне валуте. У замену сам му предложио: „Хајде да симетрично и рубљу укључимо у састав резервних валута Европске уније“.
На моје велико изненађење, он се одмах сложио. Али, на жалост, тадашњи наш министар финансија (Алексеј) Кудрин чак није ни одреаговао на такву могућност. А сада, буквално пред увођење санкција, путовао је у Берлин и објашњавао – ако се Европа прикључи санкцијама – да ћемо морати да пређемо на обрачун у рубљама. То није могао да одбаци.
Колика је вероватноћа да дође до иранског сценарија у Русији и чиме можемо да одговоримо?
– Не мислим да ћемо кренути путем „око за око, зуб за зуб“. Зашто да пленимо америчку имовину због групе умишљених америчких политичара који нас, у њиховој русофобској хистерији, увлаче у економски рат? Ако бисмо увели санкције као Иранци, Американци би пре свега казнили Европљане. Наше процене говоре да би у том случају ЕУ изгубила око билион евра. Највеће губитке трпи Немачка, номинално негде око 200 милијарди евра.
Са катастрофалним последицама би се суочиле земље у прибалтичком региону и многе земље Источне Европе. Само Естонија би имала губитке једнаке вредности њеног БДП. Зато се надам да ће се Европа понашати разумно. Јер, шта значи замрзавање наше имовине? То да наше банке неће бити у стању да враћају кредите. Не својом вољом, већ зато што ће им на силу одузети имовину. Сумњам да ће Европљани у судовима добити спорове који би уследили. Генерално, сматрам да ће Обама због такве политике завршити са импичментом.
Да ли су неопходне мере монетарне контроле као реакција на санкције?
– Мере монетарне контроле морају да постоје због превараната. Одлив капитала из Русије – представља бег од пореза који наноси штету нашој земљи у износу од 0,5 до 1 билиона рубаља годишње. Други задатак је тај да морамо обезбедити наш монетарно-финансијски систем од напада шпекуланата. У периоду 2008-2009 године, држава је банкама дала новац, а њих је обузео експлоататорски дух и уместо да кредитирају реални сектор, оне су већину новца убациле у шпекулативне трансакције против рубље. Због тога је машиноградња изгубила 40 одсто производње, поштени људи – своју уштеђевину, а банкари су остварили профит у износу од 300 милијарди рубаља (8,5 милијарди долара).
Да ли монетарну контролу треба уводити изменама у Кривичном законику РФ?
– Бескорисна је борба против шпекулација путем Кривичног законика. Најједноставнији инструмент, који из неких разлога није у периоду 2008-2009 примењен, јесте ограничење монетарне позиције комерцијалних банака. Недавно је донет пакет закона који дају право банкама да одбију клијента уколико процене да се ради о сумњивим операцијама. Треба ићи и даље.
Совјетске лекције
У идеалном смислу, то треба да доведе до формирања аутархичне привреде Русије. Да ли ће то бити праћено и политичком самоизолацијом?
– Све што имамо као последице санкција – није самоизолација. То је покушај споља да нас изолују. Финансијске санкције, уколико не будемо блесави, лако ћемо заобићи, што ће нас учинити јачим. А технолошке санкције су далеко опаснија ствар. Мораћемо да пробијамо блокаду у осетљивим технологијама. Треба више стручњака слати у иностранство. Односно, на парадоксалан начин санкције нас не терају на изолацију, већ на далеко активнију политику према иностранству.
Ми у томе већ имамо одређено искуство. На пример, Совјетски Савез је на санкције које су му уведене због слања војске у Авганистан одговорио стварањем машиноградње за нафтно-хемијску индустрију и многе друге гране индустрије које ангажују високу науку које тада у земљи није било.
Говорите које је лекције из санкција извукао Совјетски Савез. Сада многи истичу да се Русија враћа совјетској традицији. Први мај се вратио на Црвени трг. Шта ви осећате тим поводом?
– У последњих 20 година изгубили смо значајан део нашег културно-историјског наслеђа. Умногоме смо изгубили осећај солидарности и узајамне одговорности. Деградација морално-културне средине данас је толико дубока да нас приморава да се замислимо о будућности нашег друштва и земље. Вредности које образују нашу културу су осећања социјалне правде, заједничка одговорност, истина, примат духовног над материјалним. То је оно што нас умногоме разликује од западног света где доминирају вредности индивидуализма и самобогаћења.
Увоз западних вредности и подривање наших – разоружава наше друштво. И совјетске симболичке вредности су део наше културе, али дужни смо да се сетимо и оних вредности које су биле у Русији пре револуције.
Које мере треба да се донесу да би руска привреда, која се налази у стагнацији, обновила раст?
– Зашто производни капацитети стоје? Најједноставнији одговор је да су – застарели. Међутим, то није тачан одговор. Капацитети стоје јер нема дугорочних кредита за освајање компликоване производње. А нема их јер је каматна стопа виша од стопе рентабилности у прерађивачкој индустрији. Зато предстоји ширење нетржишних залога, продужавање рокова по кредитима – и преко банака за развој.
Друго структурно ограничење је недостатак радних ресурса, а све је повезано и са ниском продуктивношћу рада. Ако модернизујемо привреду, неће нам бити потребна гастарбајтерска радна снага.
Сергеј Глазјев
Другим речима, стимуланс треба да дају монетарне власти преко канала кредитне политике? Али, тада прети инфлација која и сада није међу ниским…
– Сви инструменти регулисања економије су мач са две оштрице. У време бума кинеске економије – темпо монетизације привреде био је изузетно висок. Исто је било и за време јапанског привредног чуда. Код нас је тренутно однос кредита према БДП-у око 50 одсто, код наших конкурената – између 80 и 100, а код неких чак и 200 одсто.
Јасно је: ако се новац буде просто делио, као што је то било раније, његова емисија ће довести до даљег пада курса рубље и инфлације. Уколико исправно поставимо монетарно-кредитну политику и затворимо контуре рефинансирања у оквирима реалног сектора и инвестиција у модернизацију научно-техничког потенцијала – добићемо позитивни антиинфлациони ефекат.
RBK Daily
Превео: Горан ШИМПРАГА
Извор: Факти.рс
