Берлин – Њемачки аналитичари сматрају да је посредничка мисија шефа њемачке дипломатије Франка-Валтера Штаинмајера око Украјине завршена „дипломатском катастрофом“.
Штаимајер је као мировњак-дипломата, имао намјеру да владу у Кијеву доведе за исти сто с проруским снагама на истоку државе, али је био далеко од успјеха.
Тако се нашао „између двије ватре“ – канцеларке Ангеле Меркел, која се од почетка кризе десетак пута чула с руским предсједником Владимиром Путином и критичара који му пребацију слабост према Москви.
Критичари кажу да та Штаимајерова слабост потиче из времена када је био шеф канцеларске службе, бившег канцелара Герхарда Шредера.
Штаимајер, који важи за разложног политичара чије мишљење знају да уважавају и његови политички неистомишљеници, требало је да с украјинским премијером Арсенијем Јацењуком најави старт новог округлог стола свих страна у конфликту, али се премијерови савјетници, до у ноћ, нису могли сложити око једног јединог представника за преговоре, кажу њемачки коментатори.
Други Штаимајеров неуспјех био је, тврди по правилу добро обавјештени таблиод „Билд“, разговор с украјинским предсједником Александром Турчиновом, који је прво шефа њемачке дипломатије пустио да га дуго чека, а затим му, не гледајући га у очи, тврдоглаво „држао предавање“ о својој чврстој линији против свих сепаратиста.
Њемачки медији говоре о монологу Турчинова и томе да Штаимајера није гледао у очи и у анализама украјинске кризе указују да се „чак и руски предсједник Владимир Путин“ изјаснио за подршку округлом столу.
Штаимајер је у Украјини требало да, као позитиван знак за проруске снаге на истоку земље, према плану посјете положи и вијенац испред Дома синдиката у Одеси, гдје је прије двије недјеље у сукобима националиста и сепаратиста погинуло 48 људи, проруских активиста.
То је, међутим, отказано, јер се украјинска страна прибојавала да би то код становника Одесе, како се наводи, могло да изазове „злу крв“.
Украјина је већ дуго главна спољнополитичка тема конзервативних и моћних њемачких дневника, јавног сервиса, приватних телевизија, булеварских листова, утицајних недјељника, али и марксистичких медија, који, свако из свог угла, пишу о највећој кризи новије политичке хисторије Европе, слажући се само у једном – да се тај огроман проблем мора рјешити једино дипломатским путем.
Управо то је у својој посљедњој изјави о Украјини нагласила и сама Меркелова, која је се заложила за диплоамтско рјешење и рекла да се криза у Украјини не може рјешити војним путем.
У бројним изјавама, анализама украјинске кризе и пријетњама санкцијама Русији, њемачки политички недељник „Дер Шпигел“, утицајан и угледан, пише у актуелном броју да су санкције којима запад пријети Русији у украјинској кризи заправо „блеф“, пошто су интереси држава чланица ЕУ различити.
Описујући сву сложеност украјинске кризе и сву различитост земаља ЕУ, овај недјељник пише о томе да би, такозвани „трећи ниво“, дакле, свеобухватне привредне санкције према Москви, требало Путина да приволе да попусти, али и да ту постоји један проблем.
Катастрофа Штаинмајера у Украјини
„Санкције морају једногласно да буду усвојене у цијелој ЕУ. То је успјело када је било ријечи о првом и другом нивоу санкција, јер се радило о симболичним мјерама које су погађале Путиново окружење. Землље ЕУ нису из тога имале праве трошкове. То би, међутим, код трећег нивоа санкција било другачије. Ипак није вјероватно да ће се ЕУ земље договорити о санкцијама, које би Русију могле озбиљно погодити. Најтеже оружје Европљана, у суштини је блеф“, оцијењује „Шпигел“.
Извор: Глас Српске
