Растућа конфронтација између Русије и Запада је изазвала мноштво дискусија у самом североатлантском блоку. Један део аналитичара саветује НАТО да не скреће пажњу са глобалних проблема, као што су сајбер тероризам, енергетска криза, исламски екстремизам, а други – повратак „хладном рату“ и јачање присуства у Европи.
МОСКВА, 11. мај – РИА Новости. Тврда позиција Русије у вези са државним ударом и политичком кризом после њега у Украјини је изазвала мноштво дискусија у САД и у самом североатлантском блоку, чији руководиоци одлучују како у таквој ситуацији бранити западне интересе истовремено у источној Европи, на Блиском истоку и у другим деловима света, пише у свом чланку у Associated Press политички аналитичар Џон Тор Далбург.
Јан Лесер, директор за међународне односе и безбедност немачког фонда Маршала у САД, саветује НАТО да не заборавља глобалне проблеме, као што су сајбер тероризам, енергетска криза, исламски екстремизам. Ипак, чини се да је НАТО сада усмерио све снаге на велику игру, која почиње у источној Европи, пише аутор чланка. Ради се о позицији Русије према Украјини.
„Данас имамо ситуацију када је врло тешко прогнозирати потезе Русије и њеног руководства. Ова криза нам говори да је Русија држава која се отела контроли и све то плаши наше савезнике“, цитира Ласер аутор чланка.
НАТО је збуњен и не зна како да реагује на садашњу ситуацију у Европи, имајући у виду да је НАТО до сада био сконцентрисан на Блиском истоку, у Африци и Авганистану, где су и биле главне операције, пише Далбург.
Према његовим речима, један високи званичник НАТО је испричао Associated Press да после тога, како је Русија показала своје умеће да у кратко време мобилише огромну војску и проводи војне вежбе, НАТО мора да се озбиљно замисли да ли блок има могућности да на то одговори.
„Ја сада стално мислим: да ли је НАТО добро распоредио снаге и да ли је у стању да адекватно реагује? Ако знамо да ће господин Путин још много година бити на челу Русије, ако се Русија и даље буде овако понашала, да ли ћемо бити спремни да реагујемо на такве војне вежбе код граница других европских држава? Ето, о чему ја стално мислим у последње време“, цитира аутор речи Филипа Бридлава, генерала ратне авијације САД, команданта заједничких снага НАТО у Европи.
НАТО је већ појачао ваздушне патроле у прибалтичким земљама, поставио AWACS (авионски систем за електронско извиђање и узбуну) у Пољској и Румунији, послао војне бродове у Балтичко и Црно море и 600 припадника америчких десантских јединица у Пољску и Прибалтику.
Ипак, сада су главне дискусије око дугорочних мера, пише Далбург. Дискусије се водо око тога како НАТО треба да прегрупише своје снаге, коју нову војну технику да користи, како би био у стању да одговори на то што назива „изазовом“ Москве. И то ће бити највеће питање за Обаму и 27 других лидера земаља чланица блока на септембарском самиту у Велсу.
За време своје недавне посете Канади Бридлав је позвао лидере НАТО да размисле о сталном присуству снага у источној Европи, како би се појачале одбрамбене способности земаља региона. То може да значи прекид нове дислокације америчке војске из Европе, која је почела 1990-х година, или чак њихово враћање назад.
Бивши представник САД у НАТО Иво Далдер је у свом недавном интервјуу изјавио да НАТО не треба толико да се брине по поводу Русије, већ да се сконцентрише на глобалне претње, укључујући и арапско пролеће.
Актуелни шеф НАТО-а Андерс фог Расмусен/© Фото: REUTERS/Yves Herman
Осим тога, до сада није јасно да ли европски савезници НАТО желе да повећавају трошкове одбране и да ли послушати позив актуелног шефа НАТО Андерса фог Расмусена да не штеде на оружаним снагама.
Извор: Глас Русије
