Побуна мале земље са тек око 320.000 становника против неолибералног капитализма и устрајност упркос претњама ММФ-а и остале светске финансијске елите међународном изолацијом, требала би бити узор у поимању демократије и националног суверенитета једне државе.
На референдуму који је спроведен по питању обавезе плаћања дугова приватних банака, 93% Исланђана изјаснило се како се не слажу са одлуком да дуг плате грађани, чиме је недвосмислено у први план стављен онај прави, темељни принцип демократије – народ који сам одлучује о својој судбини .
“Исланд је 2008. због финансијске кризе био пред привредним сломом. Од тада се земља невероватно добро опоравила – и то зато јер чини све оно што не чине државе погођене кризом у осталом делу ЕУ”, пише ДВ у уводу интервјуа који је с председником Исланда Олафур Гримсон, током Форума у Давосу, водио Андреас Бекер.
На питање како је земља из великих економских проблема дошла до позитивних промена председник Гримссон појаснио је како је разлог био жеља за правдом и променом механизма одлучивања, те како се притом нису “придржавали традиционалних рецепата за суочавање са економском кризом”
“Дозволили смо да банке пропадну. По чему се разликују банке од фирми из других бранши? То су приватне фирме – ако праве велике грешке, морају и банкротирати. У супротном се банкама сигнализира да могу пословати с великим ризицима – ако имају успеха, награђују се краљевски, ако немају успеха, порески обвезници плаћају рачун. “
Исланд је мала земља, Исланд има своју валуту, није чланица евро-зоне, “али то не игра никакву улогу, Исланд је високоразвијена западна земља са модерном демократијом и економијом. Пуштање банака да банкротирају, учешће грађана у социјалним и политичким реформама земље – све смо то могли направити и да смо били чланица евро-зоне “
“Погледајте Гренланд, Исланд, Велику Британију, Норвешку, Данску и Шведску – све оне нису увеле евро. Већина држава на северу одлучила се за другачији пут, и њима је тако боље.”, Рекао је председник Гримссон, те поручио како би искуство ” Исланда заиста могло бити сигнал за све остале земље, да поново размисле о одлукама у последњих 30 година. “
(Адванце)
