ЖЕЛЕ ДА СА УКРАЈИНОМ ПОЧНЕ ОНО ШТО ЈЕ БЖЕЖИНСКИ ПРОЈЕКТОВАО – ЦЕПАЊЕ РУСИЈЕ НА ТРИ ДЕЛА
- Оно што се звало Гвоздена завеса, сада више не постоји после распада Совјетског Савеза, али зато постоји CNN завеса
- Мислим да смо тек у фази када снага Русије и њена моћ мора да се претвори у сферу утицаја. Русија је моћна и богата, али нема адекватан утицај у свету који би био еквивалент њеној снази. Она се судара са CNN завесом – завесом кроз коју се врло тешко пролази
- Србија и Русија, заправо, нису довољно у вези, потенцијали сарадње се врло слабо користе. То је само номинално и, рекао бих, најмањи проценат од онога што би требало да буде
- Питање опстанка Србије почиње да буде третирано на један титоистички начин. У њему се види идеја да смо ми, у ствари, несврстани, односно Светосавска идеја, али бојим се да то време двострукости, то време да будеш и тамо и амо, истиче и да ће та шекспиријанска идеја – на коју ће страну Србија – врло брзо и врло прецизно да изађе на позорницу
ЈЕДАН од учесника проширеног заседања „Балканског дијалога-2014” био је и филмски режисер Емир Кустурица.
Факти преносе његово излагање у неауторизованој форми:
„Извињавам се што се нисам баш спремио за овај сусрет, јер снимам филм. Мада, можда би било да мало филма, или боље рећи фикције, претече из мене на овај форум.
Почео бих онде где је завршио господин Драгомир Карић.
Постоји једна идеја која каже да су Срби Руси који немају пара. Почео бих од ње и зато што су се Срби први од словенских народа ослободили од Турака. Прво у два устанка, па потом у Балканским ратовима.
До Првог рата Србија је била прва земља која је у суштини живела по оном што се данас назива демократија. Први пут су неки људи на Балканском полуострву почели да гласају и да управљају својом земљом.
Србија је имала индивидуалце који нису ишли на источну страну, него су смишљали наизменичне струје и успевали да на Западу успоставе слику још из времена просветитељства. Дакле, од времена ренесансе Србија је дала можда највећи допринос науке управо на Западу.
Данас је, чини ми се, занимљиво ово што је Украјином започето. Ово је друга ревизија Другог светског рата. Мислим да је у Украјини изведен доказ који можемо прво да вратимо у фикцију, а онда да га ставимо на позорницу историје.
Наиме, светска штампа или оно што се – а студирао сам у Прагу – звало Гвоздена завеса, сада више не постоји после распада Совјетског Савеза, али зато постоји CNN завеса.
Дакле, постоји гвоздена завеса иза које је закуцана људска мисао: нити она има своје проводнике, нити има шансе онај који намери да неком истином пробије ту завесу. Такав посрне на првом кораку и то увек личи на жељу да човек свира фрулу, а гледаоци желе да гледају Ролинг стоунсе.
Тако да свака наша идеја коју имамо о свету и када покушамо да је пласирамо на Западу као геостратешку политичку идеју она заврши заправо угушена и чак убијена погледом водитеља те емисије. Ја сам учествовао у многим емисијама по свету и увек сам покушавао да одредим, како бих рекао, Светосавску позицију Србије – ни Исток ни Запад, ни Запад ни Исток, а и једно и друго.
Управо је та политика она о којој је господин Карић говорио, али ја сам мало више скептик од њега. Мислим да искуство наших суседа Румуна и Бугара говори да улазак у Европу подразумева, на жалост, и улазак у НАТО. Заправо, велико је питање: да ли Европска заједница функционише испод нижег нивоа од војног? Да ли је војни савез заиста крајњи циљ онога што се у цивилном друштву зове ЕУ?
Ево једног логичног питања које је помало и историјско: зашто би Румунија и Бугарска својим изласком на Црно море биле Европска заједница, а Србија и Хрватска донедавно обе нису биле Европска заједница? Мислим да је то питање које се више не дотиче у јавном животу и које се држи као скривена агенда која Европу чини проходном и враћа је на тачку из времена Првог светског рата када је пут на Исток био обележен крилатицом Drang nach Osten – што је значило продор на Исток.
Не постоји чак ни теоретска шанса да тај пут није активиран. Мислим да је Украјина заправо прва степеница, као што сам рекао малопре, ревизије Другог светског рата. Али, и промене идеје о томе како се ратује и како се пут на исток отвара, на жалост, пред нашим очима и правим ратним потезима. Јер, шта ће Русији значити њен одбрамбени штит и одбрамбени механизам ако јој НАТО изађе на границу. Стога морамо да говоримо и о војно-стратешкој промени која прети не само евроатлантском савезу него и евроазијском континенту.
Први светски рат је почео Аустро-Угарском потребом да непрестано доказује своју врховну позицију у свету, па је стога морала да отвара фронтове где год је могла.
Ми данас живимо у свету који је – од Другог светског рата па наовамо – имао негде од 47 до 56 ратова ограниченог домета. И, сви су ти ратови заправо повезали оно што су некад – између Првог и Другог рата – звали мир, конструктивни мир. На који начин?
Постоје књиге у свету које су направиле ревизију и нису мерене квалитетом историјског погледа него својом популарношћу.
Један аустралијски историчар и једна канадска историчарка су написали да је Србија атентатом на Франца Фердинанда срушила транснационалну Аустро-Угарску. Па је по тим књигама повучена паралела да је Србија та која руши транснационалну Америку.
Постоје чак паралеле између Младе Босне и Ал Каиде.
Ово не спомињем зато што мислим да је важно, али је важно да се повуче линија између почетка Првог светског рата, који је, између осталог, избио и због тога што је Гаврило Принцип убио Фердинанда на територији која није била суверена Аустрија и који је заправо последњу колонију на Балкану ослободио од ропства.
Ревизија идеје коју је Версајски уговор извео као доказ, кроз један од својих чланова, заправо је била прва Хитлерова идеја да Бундестаг, када он дође на власт, изврши ревизију тог члана. Он не само даје извршио ревизију тог члана, већ сви знамо шта је после било.
У фиктивном свету Други светски рат је онај кога носи филм „Солдат Рајан“. Дакле, сви смо више-мање видели филм и сви смо се суочили са идејом да је Европу од нацизма ослободио солдат Рајан.
Због тога ћу вам испричати анегдоту која врло пластично говори о томе шта се дешава у свету фикције, у коме ми мало радимо да би свет боље знао шта се заправо дешавало.
Један мој пријатељ из Америке стигао је на фестивал који ми овде држимо сваке године. У соби је имао РТ (Russia today) и гледао је неку емисију о томе како су и Руси учествовали у ослобађању Европе од нацизма. Он је гледао ту емисију, дошао код мене и рекао ми: „Па да ли је ово могуће?“
Он је иначе врло угледан филмски агент из Лос Анђелеса, зове се Џонатан Вајзберг. Дакле, конкретан је лик. Рекао ми је: „Да ли је могуће да су и Руси учествовали у ослобађању Европе од нациста?“
Рекао сам му да јесу, да су изгубили 20 милиона људи, а ти – да не би своју главу морао да ремонтујеш – мисли то што мислиш, јер ти је касно да мислиш другачије.
Мислим да смо ми тек у фази када снага Русије и њена моћ мора да се претвори у сферу утицаја.
Русија је моћна и богата, али нема адекватан утицај у свету који би био еквивалент њеној снази. Енергетском потенцијалима и свему оном што она и културно и привредно носи у себи.
Русија још нема потребни утицај. Она се судара са CNN завесом – завесом кроз коју се врло тешко пролази.
Чак и да најпаметнији од свих нас изађе на ту телевизију – биће стављен у контекст у коме једноставно неће моћи да каже или оно што каже неће бити прихваћено.
Имали смо Ноама Чомског који је често на тим телевизијама говорио оно што треба да се каже. Међутим, поглед безизражајног водитеља, који је намерно тако изабран да не би случајно нешто паметно изговорио на тој телевизији, у његовом погледу и осмеху се заправо увек заврши свака прича неком релативизацијом.
Према томе, идеја о Србији у Европи! Велико је питање: да ли је то само Србија у Европи или ће она бити притерана једном Шекспировом дилемом у Европи: да ли мора бити у НАТО пакту. Друго питање, такође га је господин Карић започео, мислим да и Србија и Русија, заправо, нису довољно у вези, да се потенцијали те сарадње врло слабо користе.
То је само номинално и само, рекао бих, најмањи проценат од онога што би требало да буде.
У шали сам једном пријатељу из Лукоила рекао: донесите још гаса и донесите још више пумпних станица да не би могли да нас бомбардују.
Јер, питање опстанка Србије почиње да буде третирано на један титоистички начин. У њему се види идеја да смо ми, у ствари, несврстани, односно Светосавска идеја, али бојим се да то време двострукости, то време да будеш и тамо и амо, истиче и да ће шекспиријанска идеја – на коју ће страну Србија – врло брзо и врло прецизно да изађе на позорницу.
Мислим да наша влада тренутно води паметну политику.
Надам се да ће имати храбрости – ако та дилема између Европе и НАТО пакта буде стављена пред њу – да задржи неутралност, јер, ту ће Србија једино да профитира. Једина верзија њеног опстанка је таква.
Имамо у Републици Српској председника који је јавно подржао кримско отцепљење, имамо човека који је, чини ми се, од 1948. године, од времена Информбироа први политичар који је дигао глас и који је поздравио све ово што се дешава. Не само због тога што је постојало Косово и због тога што не може бити један аршин за Косово, а други за Крим и обрнуто.
Он је схватио да је свет ушао у фазу када једна сила крши права малих народа. И, оно што је најопасније, да има много лепих ствари које смо ми добили из Америке од Другог рата па на овамо, али да постоји проблем принудног права, силе која све више и више користи принудно право, и утолико јесвет у опасности.
Шта ће се десити у наредних пет година?
Мислим да ће то умногоме зависити од тога када на крају ове године Кина постане прва економска сила света. Јер, од почетка XIX века, Америка је била, Енглеска заправо, прва економска сила света. Ипак, морамо признати да онај ко је прва економска сила света генерише и све остало. На жалост, и Кина постаје милитантнија од америчких рецепата социјалности и производње. Али, то су факти са којима ћемо морати да се сударимо и они међу њима, а Бжежински највише, који су заправо русофоби и који су писали књиге које су нама заправо исцртале тај сценарио који је започео у Кијеву.
Г. Ш.
Један од учесника проширеног заседања „Балканског дијалога-2014” био је и филмски режисер Емир Кустурица.
Господин Бжежински написао је једну књигу која види Русију подељену на три дела. Основна идеја му је била да се Москва одвоји као регија и да личи на оно што је Украјина након Совјетског Савеза значила, значи једну безначајну целину. Друга територија је Сибир, а трећа је тамо негде јужна Русија. Дакле, његова идеја је да се Русија поцепа баш онако како се поцепао читав свет.
Мислим да је та теоретска платформа пребачена управо на догађаје у Украјини и да је заправо украјински сценарио био смо почетак те идеје Бжежинског о цепању Русије на три дела.”
Извор: Факти.рс
