Ни 22 године од злочина над колоном војника ЈНА у мирном повлачењу из Сарајева, Тужилаштво није подигло оптужницу
Сарајево – У Добровољачкој улици у Сарајеву у којој је 3. маја ратне 1992. године извршен злочин над припадницима бивше ЈНА, и јуче је, у организацији Пододбора Владе РС за обележавање значајних датума, одата почаст свим страдалима.
На месту погибије припадника ЈНА свеће је прислужила и положила цвеће њихова родбина, званичници РС, међу којима и премијерка РС Жељка Цвијановић, затим представници локалних власти,као и преживели злочина, и многи други.
Као и свих претходних година и јучерашњи скуп у Добровољачкој, на којем је био присутан и амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, из предострожности, осигуравао је велики број полицајаца, али све је протекло мирно и достојанствено.
Премијерка Жељка Цвијановић осудила је злочин у Добровољачкој, нагласивши да место на којем су пре 22 године мучки убијени припадници некадашње ЈНА заслужује институционално и људско памћење.Изразила је и огорченост чињеницом да је правосуђе БиХ омануло у процесуирању овог случаја.
„Ова улица носи неколико симболика и све су јако тужне. Једна је да је то гробница заједништва у којем смо некада живели у бившој држави, али то је и гробница правосуђа БиХ, које није смогло снаге да процесуира овај случај и да адекватно казни починиоце”, казала је Цвијановићева.
Она је нагласила да је најтужније и најтрагичније то што је Добровољачка улица гробница за 42 особе различитих националности, које су служиле заједничку војску и које су родитељи послали да допринесу заједништву у бившој Југославији.
„Захтевамо да се дође до правде, до правде за све оне који су починили злочин. Немогуће је да се толерише да једни злочини имају већу тежину, а да други немају и остану непроцесуирани”, навела је она.
Непроцесуирање „случаја Добровољачка” осудио је и заменик председавајућег Дома народа парламента БиХ Сташа Кошарац, рекавши како то довољно говори о значајној доминацији политике у БиХ и дела међународне заједнице, коју спроводе Тужилаштво и Суд БиХ.
„Правосудне институције у БиХ не раде свој посао и имају селективан приступ правди, што је једна ружна порука”, нагласио је Кошарац додавши да у „случају Добровољачка” нико не може бити амнестиран.
Објаснио је да мисли, пре свега, на политички врх тадашње Републике БиХ и људе који су и данас у јавном, политичком животу, а који су били актери тог догађаја.Поменуо је функционера СДА Бакира Изетбеговића који је, како је прецизирао, био „кључна карика” у овом догађају.
Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се почетком маја 1992. године мирно повлачила из Сарајева, према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Председништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.
Иако је за безбедност војника гарантовао и тадашњи председник Председништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбедно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута, и том приликом убијена су 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.
На припаднике ЈНА пуцано је и дан раније када је нападнут Дом ЈНА у Сарајеву, а све касарне у овом граду блокиране су и стављене под опсаду муслиманских паравојних снага.
Међутим, и поред бројних чињеница и доказа Сарајево, на жалост, ни након 22 године не признаје злочин у Добровољачкој на којем нису „ништа” урадиле ни правосудне институције у БиХ из ког разлога породице још увек чекају одговоре на питање ко је наредио, а ко поубијао недужне, голобраде младиће.
Центар јавне безбедности Источно Сарајево је још 25. маја 1996. године поднео прву кривичну пријаву против девет особа, коју је 27. априла 2005. године МУП РС допунио и проширио на 15 осумњичених за злочине у Добровољачкој.Тужилаштво БиХ је 2003. године покренуло истрагу, али никада није подигло оптужницу.
Ратна трагедија: зашто неки злочини остају непроцесуирани у БиХ
Након силних обећања и тврдњи да ће злочин у Добровољачкој бити процесуиран службено је потврђено да је страни тужилац Тужилаштва БиХ Џуд Романо 17. јануара 2012. године донео наредбу о обустављању истраге у „случају Добровољачка” против 14 особа, међу којима су билу и Ејуп Ганић и Јован Дивјак. Након тога Џуд је напустио БиХ.
Извор: Политика
