Због кризе која нам све више онемогућава путовања на далека места, покушаћемо путем слике да вас одведемо на једно чудо природе које су видели само ретки.
Језеро Туркан у Кенији једно је од ретких места на планети које ће несметано наставити да живи онако како је живело и хиљадама година уназад.
На том подручју је пронађено толико фосила да су га научници прогласили колевком човечанства и местом на којем се најбоље могу проучавати почеци људске историје. Међутим, околина језера је веома негостољубива, клима сува и ветровита са честим јаким олујама, тако да је мало оних који се одлучују да посете место на коме су се Хоминиди усправили на две ноге. Нове теорије тврде да је пре неколико милиона година клима била још топлија него данас и да су управо такви временски услови „кривци” за усправљање човека (удаљавање од вреле земље и смањивање изложености тела сунчевим зрацима).
Управо забаченост и негостољубивост околине су заслужни за невероватан број животиња који данас живи у и око језера Туркана. Крокодили, нилски коњи, змије, преко 400 врста птица, 47 врста риба живе у савршеној природној равнотежи из једног разлога: нема човека у околини да им смета. При том мислим на белог човека. Крокодила има преко 12.000, међу којима су и неки најдужи примерци на свету, и сви они уживају у лову на нилске гргече који достижу и 200-300 килограма. Наводно, због хемијског састава језера крокодили имају чвориће на стомаку што им чини кожу неупотребљивом за ципеле и што их је вероватно спасло од људске руке.
Јаки ветрови нису најпогоднији за оне који се упркос упозорењима одлуче да бродом или чамцем прелазе језеро, међутим одлични су за ветроелектране. Кенија је успела да привуче инвестиције и у наредних неколико година се очекује изградња највећег ветропарка у Африци: производиће 300 мегавата струје и то значи да ће Кенијцима 20 одсто од укупне потрошње чинити чиста енергија. У пројекту је планирана изградња 353 турбине чиме ће се наставити велики раст улагања Африке у обновљиве изворе енергије.
Море жада је данас једно од ретких места на планети које ће несметано наставити да живи онако како је живело и хиљадама година уназад. У њега ће се уливати реке, слана вода ће испаравати, олује ће дивљати, животиње равнодушно чинити карике у ланцу исхране, а понеки човек ће повремено залутати и осетити колико је непожељан ако не уме да се прилагоди.
Извор: Политика