Током XX века доносили смо катастрофалне државне одлуке у тешким историјским тренуцима. Мислим на преломне тренутке 1914, 1941, 1989 и 2000 године. Све одлуке су , нажалост, биле погрешне. О оним одлукама из 1914 и 1941, које су нас коштале губитка скоро четри милиона људи, сам све написао. То су страшни губици за малобројну нацију.
Покушавао сам да у два наврата 1989 и 2000 године да помогнем државном врху Србије да донесе ваљане историјске одлуке, али нисам успео у томе, јер је политички врх Србије био историјски неписмен, самозаљубљен у своју власт и нису хтели да чују добронамерне предлоге. То нас је коштало губитка територија где вековима живе Срби, расељавања, губитка територија Србије и потпуног економског и моралног слома Србије.
Подсећам вас, године 1989 сам предлагао, писао и говорио, да се рушењем берлинског зида мења геостратешка позиција Србије у свету, да ми, Срби, треба први да одбацимо комунизам, уведемо парламентарну демократију, слободно тржиште, први изађемо из пропалог пројекта Југославије, распустимо ЈНА и створимо Српску Армију –СА, да вратимо Београдску берзу, да уведемо, ако то народ на референдуму изгласа, и парламентарну монархију, која мени, републиканцу по опредељењу, није сметала, ако је имала свој историјску оправданост и државотворну стратегију за бржи развој Србије.
Ништа се од овога није применило. Слободан Милошевић ништа није разумео.
Године 2000 сам убеђивао Зорана Ђинђића да не прихвата неолиберални концепт развоја друштва, да не срљамо у ЕУ, да не слуша препоруке мрмота из ММФ-а, да не дозволи улазак мултинационалних компанија у Србију, да страним банкама отвори само 20% финансијског тржишта, да направи народно акционарство, уместо бандитске пљачке у приватизацији, да градимо друштво народног капитализма, да оставримо основну социјалну сигурност за све грађане који живе у Србији, да створимо услове за повратак наших људи из расејања, да те наше најбоље људе укључимо у привредни и друштвени развој Србије, да образујемо нацију за електронско доба, да компјутеризујемо читаву државу, да уведемо директну демократију, да обесмислимо звање професионални политичар, да оздравимо нацију, да искоренимо сиромаштво, просјачење и бескућништво, да модернизујемо Србију, да се по закону похапсе тајкуни и конфискује им се сва имовина, да се ојачају пензиони, социјални и фондови за незапослене и да створимо либерално друштво у коме ће се поштовати српски национални идентитет и различитост свих грађана Србије.
Ништа од овога се није применило. Зоран Ђинђић је тако проћардао своју историјску прилику..
Године 2014 налазимо се на новој прекретници. Само слепци не виде да се из дана у дан мења геостратешка слика света и да Путин заокружује Руску Империју као противтежу распаду ЕУ и САД. Само политички слепац не види да је западна парламентарна демократија у распаду, јер је обесмислила саму демократију, да су се слободна тржишта претворила у монопол Фамилије, само 147 компанија контролише привреду планете, и да такав облик друштвеног уређења више није одржив, због чега грађани у тим државама устају у одбрану одузетих слобода и уништених грађанских вредности. Оваква корпоративна демократија је банкротирала и потребан је нови модел друштвеног договора.
Украјина је преломна тачка. О томе сам, такође, писао. Опомињао сам шта може да се деси, јер одлично знам прилике у Украјини. Прошао сам читаву Украјину неколико пута и знам какве су разлике између Љвова и Харкова.
Писао сам много и о Путину. Он није никаква енигма. Путин стрпљиво повлачи државничке потезе. Упркос мојој оштрој критици његових економских мера, које су потпуно погрешне, његова државничка мудрост и стратегија у наступу према Западу је промишљено заокруживање руских државних интереса. Када су у питању државни интереси, ту нема никакве сентименталности. Зато Путин мора да брани Русију на Дњепру, да је не би морао да брани пред Москвом. То Милошевић није разумео.
Историјски гледано, Руси су два пута због великих грешака њихових вођа, цара и хазјајина, морали да се укопавају пред Москвом, чекајући да их спаси хладна руска зима, па су се та историјска искуства дубоко урезала у памћење нације, тако да модерни вођа, данас Путин, не сме себи више да дозволи тај луксуз да трећи пут направи исту грешку. Не сме да направи грешку! Разумете?! Не ради се о никаквом његовом хиру, како то данас приказују западне корумпиране бирократе, типа Карла Билта, који се прави луд и неће да призна политичку реалност да је Русија постала Империја и да не дозвољава више никоме да се коцка са животима њеног народа.
Путин ту нема избора. Сукоб цивизација се одвија на терену. Украјина је прекретница.
Уколико нова власт у Кијеву, доведена пучом на мафијашки начин, потпомогнута Бриселом и Вашингтоном, буде инсистирала на томе да се побуњени део Источне Украјине покори силом, онда је то врло опасна и погрешна политичка одлука. Тај проблем се не може решити силом. Не могу они источни део Украјине, где живи руско становништво, да држе под командом и окупацијом нациста из Љвова, који стреме банкротираној ЕУ и зликовачком НАТО савезу. То једноставно није могуће.
Уколико дође до примене силе, становништво ће одговорити силом. То је сасвим сигурно. НАТО је добио сагласност свих својих чланица да распореди војску на границама према Украјини. НАТО може да уђе и да интервенише у Украјини, али и не мора. То је ствар политичке процене. Хоће ли да се коцка судбинама људи или неће. Путин нема такву могућност избора. Када ратоборни Кијев крене силом на руско становништво на истоку земље, Путин је стављен пред свршен чин. Мора да интервенише и заштити свој народ. Ако су Енглези интервенисали за напуштене овчарске колибе на Фокландима, онда је логично да Путин заштити свој народ у држави која је настала вољом Русије.
Улазимо у опсасну зону ратних игара.
Да ли че бити рата?
Рат се може избећи.
Од кога то зависи?
То зависи од Вашингтона.
Тачније, зависи од Фамилије која управља светом. Империја у растројству се урушава. Нема више ни економску, нити војну моћ. Начин како је полицијским средствима управљала планетом више нише не може да опстане. То време је прошло. Рађа се нови свет. Шамар у Сирији је био само опомена. Нокаут мора да доживи у Украјини. То је једини начин да се заустави НАТО армада.
Нема више цинцулирања и пренемагања.
Карте су јасно постављене на столу.
Свако мора да се изјашњава.
Или си за даљу окупацију и хегемонију НАТО зликоваца или си за одбрану суверености и различитости сваке државе и нације. Русија данас брани слободу човечанства од повампиреног неонацизма.
Да ли то данас схватају политичари у Србији?
Не схватају.
Опијени неолибералном идеологијом, вуку потпуно погрешне потезе.
Гласање посланика ДС и УРС у парламенту Савета Европе да се Русија избаци са заседања је катастрофална одлука власти. То показује да је држава у расулу и да свако води своју личну политику.
Шта је стратегија Вучића?
Он нема никакву стратегију.
Његова стратегија је да настави евроатлантске инеграције и да се приближи уласку у НАТО пакт, али да буде добар и са Русијом. То је немогућа мисија. Погрешна стратегија. Таква шизофрена политичка позиција није могућа. То ће довести до потпуног слома политике у Србији.
Вучић игра на карту да је могуће бити радикални шовиниста на линији Карлобаг – Огулин – Карловац – Вировитица и да затупа истовремено пропалу едеологију ЕУ. Не схвата да је он само потрчко Брисела и Вашингтона, који мора да одради задате обавезе или ће бити сурово одбачен из политичког живота. Тако су се крсташи обрачунали са Милошевићем и Ђинђићем. Искористили су их , када им је требало, да би их онда пустили низ воду. Ђинђић је неколико месеци пред стрељање схватио оно што сам му причао на почетку његовог манадата. Убеђивао см га да му крсташи неће ништа дати, да ће га искористити, избламирати и оставити на цедилу. Тако се и десило.
Исто се спрема за сваког српског политичара који игра на ту бриселску карту. Вучић ће то врло брзо осетити на својим леђима. Тапшање по рамену ће се претворити у завртање ушију и стезање крагне. Али, то је његов проблем. Сам је изабрао тај пут и треба га пустити да се сурва на том погрешном путу.
Мене занима само Србија и грађани Србије.
Шта ми да радимо?
Најважније да останемо мирни и да не наседамо на политичке поделе око опредељења да ли смо за ЕУ или за Русију. То кобно питање може нас изнова поделити и довести до грађанског рата у Србији. Зато пишем ове текстове. Пишем и опомињем. Не наседајте на политичке манипулације режима. То је опасна игра.
Потребна нам је политичка памет. Мудрост. Морамо да гледамо наше државне и националне интересе. Политичка одлука се сама намеће. Шта смо добили од ЕУ ? Бомбе са осиромашеним уранијумом. Уцене. Претње. Отимање територије. Санкције. Притиске. Распарчавање Србије. Уништавање наше економије. Журимо да се укрцамо на ЕУ Титаник.
То је погрешан пут.
Компаније из ЕУ беже на Исток. Тамо има посла.Тамо има пара. Тамо има живота.
Србија мора паметно да преломи.
Неутралност је Коштуничина глупост. Када буду нацисти убијали Русе по Харкову и другим градовима на истоку Украјине, нема више неутралности. Морате јасно да се определите. Када дође до сукоба, морамо да подржимо право сваког народа на опредељење.Нема више политике двоструког стандарда. Код вас може, код нас не може.Нема више политике уцена и притисака. Нема више ЕУ силеџија који утерују ред у примитивна балканска племена. То време је за нама. Настаје ново политичко доба.
Србија нема избора.
Србија мора са се заустави у погубном кретању ка ЕУ.
Србија мора да се окрене Истоку.
Србија мора да подржи Русију.
То не значи да ми треба да постанемо руска губернија и да заратимо са ЕУ. То значи да треба да гледамо своје интересе, али да отворено и господски ЕУ жандарима кажемо да нам више није потребна њихов надзор. Скидамо ЕУ лисице са руку. Скидамо ЕУ јарам са врата. Ослобађамо се бриселских окова.
Довољно је само да добијемо нове српске политичаре који то могу да кажу ЕУ. То су људи који су европејци и космополити. Који воле Европу и хоће Европи да помогну. Хоће Европу да спасе од ЕУ. Хоће Европљане да спасе од бриселских неонациста.
Сада је прави тренутак за нову српску политику.
Европљани се подижу. Европа се буди. Венеција хоће да се одвоји од Рима. Шкотска од Велике Британије. Сви Европљани хоће да побегну из бирократског загрљаја сатрапа из Брисела. Завршено је доба ЕУ једноумља. Србија треба сада да направи заокрет. Србија треба сада да подржи све европске покрете који траже отцепљење Европљана од ЕУ. То су наши природни савезници. Ми њима требамо, они нама требају.
Група немачких интелектуалаца је јавно подржала Путина. Признали су да је он приморан да ради то што ради. Нема избора. То је његов одговор на силеџијску политику ЕУ и на агресију НАТО.
Србија нема времена за чекање.
Морамо да идемо у сусрет догађајима.
Вућић је забио главу у партијске коалиционе договоре. Не види шта се иза брда ваља.
Моја морална одговорност је да пишем и образујем народ. Моја обавеза је да изнесем решења, која треба да буду у интересу Србије и свих њених грађана.
Пробуде се Срби!
Пробудите се грађани Србије!
Опасна су времена.
Може да букне велики рат.
Много се погани скупило у народима света.Много лоше енергије. Много сиромаштва. Све моралне вредности пропадају. Свет тоне у безнађе. Не знамо куда ће свет кренути. Све опције су могуће.
Србија мора да има своју стратегију.
Понудио са ту нову стратегију.
Србија мора да промени своју политику.
Ширите ову идеју даље.
Шаљите овај текст пријатељима.
Морамо образовати грађани.
То је једини начин да не упаднемо у нову невољу.
Београд, 12, 04. 2014
Извор: Драгаш.биз
Бранко Драгаш у Нишу 24. априла 2014
