Операције против проруских снага на истоку Украјине обустављене су током Ускрса, каже мининстар спољних послова те земље Андреј Дешчица. Украјинска флота напушта Крим. Нормализација односа најпре зависи од западних партнера Русије, поручио Владимир Путин.
20.25 – Русија разматра више сценарија за догађаје у Украјини, каже Путинов портпарол и истиче да „ниједна земља не може да остане равнодушна ако се рат одвија у близини њене границе“, преноси Итартас.
18.40 – Потребно је брзо започети спровођење договора из Женеве, речено на састанку украјинских званичника и ОЕБС-а у Кијеву.
18.00 – Преговори полиције и демонстраната у граду Горловка безуспешни, јавља Риа новости.
16.20 – Поглавар Руске православне цркве Кирил позвао је у ускршњој посланици на мир у Русији и Украјини и наставак сарадње два народа.
15.50 – Око 3.000 грађана Крима одбило руски пасош, рекао шеф Федералне службе за миграције, преноси Интерфакс.
14.30 – У десетак градова на истоку Украјине административне зграде и даље под блокадом, преноси АФП.
14.00 – Бродови украјинске флоте напустили Севастопољ и залив Донуцлав, саопштила прес служба Турчинова.
Дешчица је рекао за Би-Би-Си да је циљ операције на истоку Украјине да се живот врати у нормалу и заштити становништво.
Проруски активисти на барикади у Славјанску
„Антитерористичка акција је привремено обустављена током ускршњих празника и неће се употребљавати сила против проруских снага“, нагласио је Дешчица.
„Према његовим речима, ОЕБС је вољан да почне преговоре са „сепаратистима“.
У десетак украјинских градова проруски демонстранти и даље држе административне зграде под блокадом, пренео је АФП.
У Доњецку на истоку земље, наоружани људи забарикадирани су унутар регионалне владине зграде. Око 50 побуњеника поставило је барикаде од врећа са песком и гума.
„Настављамо уобичајно. Православни свештеник је унутра са нама и прославићемо вечерас Ускрс“, рекао је побуњеник.
Руски председник Владимир Путин изјавио је да „ништа не спречава“ нормализацију односа Русије и Запада који су, због ситуације у Украјини, најгори од времена Хладног рата.
Путин је у интервјуу за руску државну телевизију рекао да „мисли да ништа не спречава нормалну сарадњу“.
„То не зависи од нас. Или не само од нас. То зависи од наших партнера“, рекао је руски председник.
Путин није навео какве специфичне мере би, по њему, Запад требало да предузме, али је његов портпарол јуче указао да је веома битан фактор непоштовање које Запад показује према Русији, третирајући је „као неваљалог ђака“.
Путин је ово изјавио два дана пошто су, супротно очекивањима, шефови дипломатија Русије, САД, ЕУ и Украјине у Женеви постигли споразум о корацима за ублажавање кризе у Украјини.
Путин је наговестио да ће доделити одликовања Русима који су се истакли током припајања Крима, који Запад још увек сматра делом Украјине.
Одговорајући на критике на рачун кримског референдума о независности, Путин је истакао да би било „немогуће наместити“ да 83 одсто становника тог полуострва изађе на референдум.
Путин је одбацио поређења западних аналитичара између руских антитерористичких операција у Чеченији деведесетих година и акција које предузима украјинска влада против проруских сепаратиста.
„То (у Чеченији) су биле организоване, добро припремљене групе, снабдевене и наоружане из иностранства. То је велика разлика“, истакао је руски председник.
Путин је оценио и да ће Русија имати боље односе са НАТО када у октобру на месту генералног секретара НАТО Андерса Фога Расмусена буде заменио некадашњи норвешки премијер Јенс Столтенберг.
„Имамо врло добре односе, укључујући и личне односе. То је једна врло озбиљна и одговорна особа“, рекао је Путин говорећи о Столтенбергу.
Путин је ове седмице оптужио Андерса Фога Расмусена да је кришом снимио један приватни разговор који су водили док је садашњи секетар НАТО био на функцији премијера Данске.
