Као пандан ЕУ ускоро би могла да буде формирана словенска унија под називом „Лига словенских земаља“, а коју би чиниле Русија, Бјелорусија, Украјина, Хрватска, Србија, БиХ, Бугарска, Црна Гора, Пољска, Чешка и Словачка.
Аналитичар јерменског дневника “Еркрамас“ Игор Мураџан изјавио је да се чине покушаји да се пронађе заједнички језик између Србије и Бугарске и да се повежу њихови интереси – објавили су данас скопски електронски медији.
На тим састанцима разговарано је и о унији између Србије, Бугарске и Грчке, којој би се касније придружиле Македонија, Црна Гора и Кипар, а затим Хрватска и Словенија.
Македонски и бугарски министри су, наводоно, већ добили понуде да се укључе у пројекат у свим сферама. Слично покушавају и друге земље у региону.
Према скопским медијима, серија пројеката, али и понуда са јаком финансијском подршком уздрмали су америчку доминацију на Балкану.
Као примјери наводе се гасовод „Јужни ток“, неодољива руска понуда за куповину грчких државних компанија које ће бити приватизоване, невјероватан привредни успјех у Србији, одлични односи Москве и Анкаре.
Стручњаци су, пак, подијељени у односу на могући руски утицај.
Бивши савјетник македонских предсједника Бориса Трајковског и Бранка Црвенковског, а сада универзитетски професор Стево Пендаровски, сматра да је насупрот прилично раширеном миту о руском уласку на Балкан, политичка димензија маргинализована.
„У протеклих 20 година Москва никада није балканским државама понудила неку евроазијску регионалну организацију гдје је учлањена као алтернативу ЕУ и НАТО-у“, додао је он.
Према његовим ријечима, једина преостала компонента глобалне руске моћи – енергија, у потпуности одређује профил њеног вањског наступа.
„На примјер, пројекат `Јужни ток` нема циљ репозиционисања неке од балканских држава у руску сферу интереса, већ да поткопа европски пројекат `Набуко` као могућу алтернативу руских енергетских коридора ка Европи“, додао је Пендаровски.
Према Пендаровском, и евентуални улазак у грчку гасну компанију нема политичку конотацију, исто као када су Кинези прије три године купили дио луке у Пиреју, те да апсолутно није могуће да Хрватску окрене ка Истоку, јер је Загреб већ сигуран члан Запада.
„Русија је једино са куповином НИС у Србији `наплатила` своју подршку за Косово у Савјету безбједности УН, али експерти кажу да Москва тиме не жели да начини од Србије нову руску провинцију, већ да преко Косова задржи глобалну релевантност“, објаснио је Пендаровски.
Бивши македонски дописник из Москве Мирче Адамчевски у својој колумни на интернет порталу „Фактор“ истиче да је Русија досљедна у спровођењу своје политике, коју је промовисао предсједник Владимир Путин у свом првом мандату, у погледу Балкана – култура и економија.
Када је први пут дошао на власт Путин се помирио са чињеницом да је Русија изгубила политичку битку на Балкану, због чега је промовисао нову политику. Резултати су видљиви – у свим земљама постоји некаква форма руских културних центара, а Словенија је и предсједавајући асоцијације словенских земаља – наводи се у тексту.
Према његовим ријечима, Македонија годинама не види куда иде, а извоз у Русију од неколико милиона долара јесте катастрофа у односу на увоз који се мјери стотинама милиона долара.
„У међувремену је руски капитал ушао у Македонију у енергетику, металургију и рударство (Лукоил, ТЕ-ТО, Топионица Скопје, Југохром и САСА)“, додао је Адамчевски.
Грчки дневник „Етнос“ недавно је објавио да је Русија са двије необавезујуће понуде на тендеру за приватизацију националне гасне компаније „Депа“ и националног гасног дистрибутера „Десфа“, за шта је понудила 2,7 милијарде евра, показала намјере да прикаже Грчку као новог партнера у југоисточној Европи.
