Амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин рекао је да се припајање Крима Руској Федерацији не може поредити са једностраним проглашењем независности Косова, преноси Бета.
„Живимо у свету двоструких аршина. Косово је незаконито отргнуто од Србије, а Крим је извршио уједињење са Русијом у складу са међународним правом“, рекао је Чепурин на округлом столу „Косово-Крим: Сличности и разлике“ у Београду.
Како је истакао, Крим се обратио Русији са молбом о уједињењу, и кримска скупштина је донела одговарајући документ који је био размотрен у Руској думи, чиме су узети у обзир међународно право и повеља Уједињених нација, док је у Кијеву извршен „државни удар“.
„Када је Косово прогласило своју независност, у Србији је постојала легална власт. Све се на Косову десило захваљујући војном удару изван граница, када су погинуле хиљаде људи“, рекао је амбасадор.
Осврћући се на изјаву председника Сједињених Америчких Држава Барака Обаме да се Косово отцепило након референдума, Чепурин је навео „правило дипломатије“ по којем „говориш када је нешто корисно за тебе, а када није, боље ћути, али никада не говори неистину“.
Чепурин је истакао да је Русија задовољна ставом Србије о украјинској кризи, као и изјавама званичника да неће кварити односе са Москвом, али није одговорио на питање да ли би Србија ако промени став трпела последице.
Коментаришући могућност да Скупштина Србије усвоји нову резолуцију о Косову, како је најавио председник Томислав Николић, Чепурин је оценио да то питање треба размотрити.
Амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин
Упитан да прокоментарише изјаву свргнутог председника Украјине Виктора Јануковича за агенцију Франс прес, да би желео да Крим са широком аутономијом остане у Украјини, Чепурин је рекао да није упознат са том изјавом и поручио новинарима да прате руски Итартас.
Председник Центра за развој међународне сарадње Стевица Деђански рекао је да се Декларација о независности Крима позива на саветодавно мишљење Међународног суда правде о Косову, али да Русија није прихватила то мишљење у деловима који се косе са Резолуцијом 1244.
Како је навео, то представља доказ да Русија није посредно признала независност Косова позивањем на тај преседан у случају припајања Крима.
Учесници округлог стола истакли су да на Криму није извршена „агресија“, како тврде званичници Запада, док су на референдуму за присаједињење Русији гласали и Татари и друге мањинске заједнице.
Војнополитички коментатор Мирослав Лазански рекао је да је до кризе у Украјини дошло због ширења НАТО-а на исток, док је споразум о присуству руске флоте на Криму стално био под претњом ревизије.
Према његовим речима, од уласка Украјине у северноатлантски савез у наредном периоду „нема ништа“, а ситуација је могла бити избегнута само у случају да је Запад позвао Русију да уђе у ЕУ и НАТО.
Аналитичар Бранко Радун оценио је да су прозападне снаге у Украјини спровеле пуч, и да је због „хаоса“ који је уследио у држави била „природна одлука“ становништва Крима да се изјасни за припајање Русији.
Он је навео да прозападна опција представља мањину у Украјини, као и да негује традицију колаборациониста из Другог светског рата, са јаком антируском и антисемитском струјом у виду екстремно десничарске партије Свобода.
Извор: РТС
