Преподобни Серафим Саровски каже да Писмо треба читати на коленима и са сузама, а Св. Филарет Московски – да је боље седећи мислити о Богу, него стојећи.Св. Инокентије Московски каже да духовну храну треба узимати онолико колико је можемо усвојити, а сви Св. Оци слажу се да Св. Писмо треба читати свакодневно.
Св. Јован Златоусти каже: “Послушајте ви што живите у свету (не свештеници и монаси, него “обремењени” женом и децом), вама апостол Павле нарочито саветује читање Писма: Реч Христова да се усели у вас обилно са сваком премудрошћу (Кол. 3.16)”. Св. Амвросије Медиолански: “Као у Рају Бог ходи у Св. Писму, тражећи човека. Отварај Писмо сваки дан и Бог ће те наћи. Он ходи тамо и тражи тебе да би ти дао утеху и наду.”
Данас, када се врши такво разарање Русије, где се све чини да би се човек превратио у бесловесно биће и многи су изнемогли од унинија, ми треба да ценимо ово свештено уточиште.
“Јер, све што се раније написа за нашу се поуку написа, да кроз трпљење и утеху из Писма сачувамо наду (Рим 15.4).”
Најбоље своје мисли и осећања руска култура дугује Св. Писму. Ф. М. Достојевски је био четири године на робији у Сибиру, пролазећи, како сам каже, кроз неизрецива и бескрајна страдања. Једино благодарећи, чему је преживео, била је малена књига Новог Завета, коју су му две жене хришћанке дале на путу за Сибир. Она га је спасла од пропасти.
Када смо у жалости и несрећи, треба да се нарочито враћамо речи Божјој. Једна парохијанка нашег храма причала је да јој је предстојала озбиљна операција. Она се бојала, иако је знала да ће је оперисати најбољи хирург и да ће се за њу молити многи пријатељи. Њен духовник се свим силама старао да је умири, но све је било узалуд – она се и даље плашила.
У болници, лежећи сама у соби, она је отворила Библију на месту где почиње Псалтир и прочитала га је до краја. Неколико дана после операције, рекла је своме духовном оцу: “Пред операцију, ја сам целе ноћи читала Псалтир. Не сећам се ни речи од онога што сам прочитала, но у мени се родила чврста убеђеност да је Бог близу, увереност да је Он са мном и тако је страх ишчезао”.
Друга жена је причала како се удала за богатог човека, “новоруса” и доживела страшну пустош у своме животу. Ништа јој није причињавало радост и она се одала алкохолу. Брак је дошао до границе развода. Схвативши одједном да јој никакви психијатри не могу помоћи, почела је да чита Св. Писмо и обрела чудесно осећање мира и ослобођења. Њену празнину испунио је Бог. И муж се изменио.
Многи од нас, вероватно се сећају приче митрополита Антонија Блума, како је он још као неверујући човек почео да чита Јеванђеље и за време читања открио му се Васкрсли Христос.
Ми упорно понављамо да се истинско значење Св. Писма открива само у Цркви. Коначно, Господ упозорава својом благодаћу и неверујуће људе, не само да би их привео Цркви.
Нека свако запита себе:”Како бих ја могао дознати за име Христово, да није Цркве?” И све што открива тајну Његовог имена Син Божји, Господ, Спаситељ. Не просто име, него Његов живот и сам Он. Без Цркве чуо бих о Њему као великом Човеку, једном од многих, и то би било све. Зато је друга опасност – сматрати да нам сем Јеванђеља више ништа није потребно.
Не! Без Цркве нема никаквог Јеванђеља, речи Божје која је настала међу верујућим људима који су га лично познали као Бога. И они су нам је предали да би и ми познали Бога лично. А да је реч Божја дошла до нас сама по себи, она би била само интересантан историјски документ, без благе вести и огњене благодатне речи која је једино способна да одушеви људску душу заувек и оног сусрета са Богом живим који је кадар да исцели душу сваког човека од смртног очајања.
Нема веће утехе од оне коју даје Сам Бог. Међутим, ми треба да памтимо да је реч Христова – свагда крсна реч, и њено примање је исто што и причешћивати се св. Христовим Тајнама – које нам могу бити или на оправдање и освећење, или на суд и осуду. И без обзира што човек, пролазећи кроз велико искушење не остаје онаквим каквим је био, тј. постаје или јачи или слабији, он сам коначно бира каквим ће бити.
ПРОТОЈЕРЕЈ АЛЕКСАНДАР ШАРГУНОВ
НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
