Тринаест година после победе ДОС-а на републичким изборима, са освојених 176 од 250 мандата, практично половина странака тог савеза није на политичкој сцени. Две стожерне партије ДОС-а, Демократска странка и Демократска странка Србије, на изборима одржаним 23. децембра 2000. године имале су по четрдесет мандата у парламенту. Сада ДС има 19 места у скупштини, али отприлике исто ће имати њен „отцепљени” део – Нова демократска странка – Борис Тадић. ДСС на овим изборима није прешао цензус. Нова Србија Велимира Илића изашла је на изборе с напредњацима.
Састанак председништва ДОС-а 27. јула 2001. године (Фото Д. Ћирков)
ДОС је настао 10. јануара 2000. године на иницијативу СПО-а, али је та странка убрзо изашла из велике коалиције, на председничким изборима је имала свог кандидата, кога је, као и Слободана Милошевића, победио заједнички кандидат Војислав Коштуница.
ДОС су чинили: ДС, ДСС, Демократска алтернатива, Нова Србија, Грађански савез Србије, Демохришћанска странка Србије, Лига социјалдемократа Војводине, Социјалдемократска унија, Савез војвођанских Мађара, Реформисти Војводине, Санџачка демократска партија, Коалиција Војводина, Социјалдемократија, Покрет за демократску Србију, Лига за Шумадију, Нова демократија, Демократски центар, Г 17 плус и Отпор.
ДОС је практично потрајао до смрти Зорана Ђинђића, а 13. новембра 2003. године распуштен је парламент и расписани избори за следећи месец. ДС је одлучио да на изборе иде самостално и то је био крај ДОС-а јер странке из те коалиције нису заједно изашле на изборе.
Савез војвођанских Мађара изашао је сам на последње изборе и ушао у парламент. Расим Љајић је после Санџачке демократске партије направио Социјалдемократску партију Србије, која је сада на листи СНС-а, као и Олгица Батић из Демохришћанске странке Србије. Лига социјалдемократа Војводине изашла је на изборе у коалицији са НДС-ом Бориса Тадића и ушла у парламент.
Грађански савез Србије раније се колективно учланио у ЛДП, који није прешао цензус на овим изборима. У коалицији са ЛДП-ом изашао је на изборе и СДУ Жарка Кораћа. Г 17 плус је практично стално био у власти, а трансформисан у УРС – није прешао цензус. Демократски центар и Отпор колективно су се учланили у ДС.
Демократска алтернатива, на челу с Небојшом Човићем, Реформисти Војводине са Милетом Исаковом, Коалиција Војводине са Драганом Веселиновом и Социјалдемократија, чији је председник Вук Обрадовић преминуо, нису више у политици. Лига за Шумадију и Покрет за демократску Србију, па ни Нова демократија Душана Михајловића, која је променила име у Либерали Србије, такође нису активни
Извор: Агенције
