Москва спремна да узврати на економске санкције
МОСКВА – Москва је спремна да узврати санкцијама уколико САД и ЕУ иступе са економским мерама на штету Русије због тензија на Криму, саопштило је данас руско Министарство за економију.
„Надамо се да ће циљати само политичке санкције, а не широк пакет мера које утичу на економску размену. Наше санкције би, наравно, биле сличне”, рекао је заменик министра за економски развој Алексеј Лихачев, преноси „Раша тудеј”.
Један од начина на који Русија планира да се заштити од западних санкција биће повећање трговине у другим валутама, а не у америчким доларима. „Морамо да повећамо обим трговине у националним валутама. Зашто би у разговорима са Кином, Индијом или Турском требало да се преговара о доларима? Зашто бисмо то радили? Треба да потписујемо енергетске уговоре у националним валутама”, казао је Лихачев.Пушков: Међународни закон у кризи, санкције Русији апсурдне.
МОСКВА – Међународни закон је тренутно у озбиљној кризи, а Запад се на њега позива само када треба да оптужи Русију, иако су га многе земље ЕУ прекршиле када су подржале независност Косова или бомбардовале Либију и Београд, рекао је данас председник Спољнополитичког одбора руске Думе Алексеј Пушков.
Он је, такође, оценио да су санкције, које би могле бити наметнуте Русији због ситуације у Украјини, апсурдне и незаконите, преноси „Глас Русије”.
„Сматрам да су такве санкције потпуно апсурдне. То је покушај кажњавања државника и званичника за вођење одређене политике”, изјавио је Пушков, након што је Спољнополитички одбор америчког Сената одобрио предлог уредбе којом се намећу санкције руским званичницима у вези са потезима Москве кад је реч о Украјини.
Нажалост, међународни закон се претворио у чисто функционални аргумент, оценио је Пушков и указао да се Запад оглушује о тај закон када треба да оправда сопствене акције, али га се сети када треба да оптужи Русију за неке акције које се Европској унији не допадају.
„Они (Запад) нас оптужују за кршење међународног закона, иако су га многе земље ЕУ прекршиле много пута када су неке од њих учествовале у окупацији Ирака, када су подржале независност Косова и када су бомбардовале Либију и Београд”, рекао је Пушков.
Он је подсетио да је Међународни суд правде 2010. године закључио да Декларација о независности Косова, коју је косовски парламент прогласио без одржавања референдума, није противна начелима међународног права.
„Један међународни суд је то подржао. Велика Британија је саопштила да одвајање (Косова) није противно међународном праву. Француска, Немачка и Америка су саопштиле исто. Сада када је кримски парламент прогласио независност Крима, они објашњавају да је то противно међународном праву. Ти аргументи не могу да буду схваћени озбиљно и ми смо то рекли нашим европским колегама”, казао је Пушков.
Он сматра да се не може рећи да сада постоји јединствени међународни закон и подсетио да је садашњи украјински премијер Арсениј Јацењук раније подржао одвајање Косова.
„Очигледно, и он (Јацењук) је веровао да одвајање Косова није било противно међународном праву. Колико знам, он сада има потпуно другачији став о Криму”, наводи Пушков.
Руски парламентарац је, такође, оценио да Сједињене Америчке Државе предњаче у кршењу међународног закона.
Према његовим речима, САД су увек имале дискриминативни став у вези са санкцијама, а Вашингтон кажњава друге због онога што и сам чини, и то у много већим размерама.
Русија има основа за своје одлуке, укључујући и одлуке о Криму, рекао је Пушков, истакавши да „САД нису имале никаквих основа за окупацију Ирака”, уз примедбу да америчким лидерима и званичницима никакве санкције нису наметнуте с тим у вези.
„У том случају, међународне санкције би вероватно требало да буду наметнуте свим званичицима свих држава које су биле ангажоване у окупацији Ирана 2003. године, пошто та окупација није имала правних основа нити је изведена уз одобрење УН”, објаснио је Пушков.
Русија није Југославија, и Крим није Трст?
Монд: САД виде да је Крим изгубљен, бране нове границе
БРИСЕЛ – У Вашингтону је „опште мишљење да је Крим вероватно изгубљен и да председник Барак Обама нема другог избора већ да око остатка Украјине утврди ‘црвену линију’ „ пред акцијом Русије, пише данас француски лист „Монд”.
Обама, пише „Монд”, „наравно неће употребити израз ‘црвена линија’ јер се довољно опекао на случају Сирије”.
Париски лист примећује да су, међутим, и Обама и украјински премијер Арсениј Јацењук, кога је амерички председник примио у среду, „оставили отворена врата за решење преговорима” кроз промене устава и изборе у Украјини, иако је Обама упозорио да се „то тешко може остварити кад је пушчана цев уперена на слепоочницу”.
Недељни референдум о отцепљењу Крима се и у Вашингтону и у Европској унији сматра свршеним чином, али се ипак дају извесне шансе да амерички државни секретар Џон Кери сутра у Лондону у сусрету с шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом издејствује дипломатско решење на темељу предлога који су САД и ЕУ заједнички упутили Москви.
Окосница тог предлога је „контакт-група” за нагодбу око статуса Крима, вероватно уз културну и друге врсте шире аутономије за „проруски” источни део Украјине, под условом да Москва већ сад не посегне за анексијом Крима Русији.
Сви у Европској унији наглашавају да, чак и ако дође до битног погоршања односа Европе и Русије, нико не жели рат и тако је немачка канцеларка Ангела Меркел упозорила да за Украјину нема војног решења, иако је амерички министар одбране Чак Хегел рекао да су „сва средства могућа”.
„Монд” наводи мишљење бившег америчког министра одбране Роберта Гејтса да „Крим јесте изгубљен”.
Али Гејтс као да указује на „тиху црвену линију” када подвлачи да „наша стратегија мора бити да се супротставимо дугорочној стратегији Путина о поновном стављању других држава под надзор Москве”.
„Друго раширено мишљење међу онима који су реални”, додаје париски дневник, јесте „финландизација Украјине”, односно Украјина као неутрална европска тампон-држава што Вашингтону предлажу бивши највиши амерички званичници Збигњев Бжежински, Хенри Кисинџер и други.
У Европској унији је и даље уочљива подела у ставовима на претежно „старе чланице” – Немачку, Француску, Велику Британију, Италију које су за одлучну, али сталожену политику према Москви и због великих инвестиција, присуства својих компанија на руском тржишту, трговине вредне 360 милијарди евра, драгоцених испорука руског гаса, новца које многе руске фирме држе у банкама у Лондону и другим европским финансијским средиштима.
„Нове земље” ЕУ, а нарочито Пољска и балтичке државе, захтевају много оштрије потезе, а Европски парламент је данас делом уважио њихове захтеве нагласивши у резолуцији да акција Москве на Криму „угрожава безбедност ЕУ”.
У понедељак ће, када се већ буде знао исход референдума на Криму, министри иностраних послова ЕУ оценити да ли је Москва учинила кораке ка смањивању затегнутости и, сходно томе, одлучити хоће ли увести додатне санкције, што спрема и Вашингтон.
Реч је о забрани виза и замрзавању имовине дванаестак руских званичника за које се сматра да су највише утицали на „руску окупацију Крима”, како се то наводи у изворима ЕУ у Бриселу.
Европски парламент је затражио да, у том случају, ЕУ обустави испоруке савремене технологије и оружја Москви и „предузме мере против руских компанија, нарочито у сектору енергије” што би у првом реду био Газпром.
Руска Дума је упозорила да ће у том случају завести узвратне санкције и конфисковати средства европских и америчких компанија које послују у Русији.
Тешко погоршавање свеукупних односа Русије и Запада је крајње забринуло и америчке и европске компаније које послују у Русији и челници тих фирми већ врше притисак на владе да добро одмере штету коју би сви претрпели.
Француска је у критици Москве блиска Вашингтону, али је саопштено да ситуација око Украјине неће спречити испоруку два велика војна брода чију изградњу управо довршава једно француско бродоградилиште.
Гизи: НАТО отворио Пандорину кутију на Косову
БЕРЛИН – Лидер немачке Левице Грегор Гизи изјавио је данас у Бундестагу да су НАТО и ЕУ делимично одговорни за садашњу ситуацију у Украјини због политике коју су водили претходних година.
Отцепљење Крима од Украјине Гизи је оценио као „противно међународном праву”. Истовремено је међутим, критиковао НАТО што је прекршио то исто међународно право у случају Србије и тиме, како је навео, отворио Пандорину кутију.
Он је подсетио да НАТО тада није имао мандат УН за интервенцију 1999. године, пренели су немачки медији.
„Сецесија Крима од Украјине би исто тако била противна међународном праву, као што је било отцепљење Косова од Србије. Али, ако је то дозвољено Косову, онда је дозвољено свуда”, рекао је он.
„Кршење међународног права је кршење међународног права”, нагласио је Гизи и додао да принципи међународног права морају да буду једнаки за све.
Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је раније данас представљајући политику немачке владе према Украјини да се територијални интегритет Украјине не може довести у питање и нагласила да нема поређења између ситуације на Криму и Косова.
„Све што су НАТО и ЕУ могли да ураде погрешно, они су урадили”, оценио је Гизи и додао да је ширење Алијансе на Исток у правцу Русије била „тешка грешка”.
Осим тога, ЕУ и Русија су, како је навео, направиле још једну катастрофалну грешку када су ставиле Украјину пред избор између те Брисела и Москве.
Шеф фракције Левице је осим тога оштро критиковао немачку владу због односа са десним снагама у украјинској валди. Тамо седе бројни „фашисти”, упркос томе, САД, ЕУ и немачка влада су признале ту прелазну владу.
„Барем је немачка влада овде морала да повуче границу – већ на основу наше историје”, упозорио је он и додао да је скандалозно што немачки званичници разговарају са члановима дешничарске партије Слобода.
Већина Немаца против санкција Русији и Украјине у ЕУ
БЕРЛИН – Већина грађана Немачке има негативан однос према идеји увођења санкција Русији због ситуације са Кримом, који је за недељу заказао референдум о приступању Руској Федерацији, као и против приступања Украјине Европској унији, показују данас објављени резултати истраживања јавног мњења.
Према анкети Института за истраживање јавног мњења „Форса” и пословног листа „Ханделсблат”, 69 одсто Немаца не сматра санкције начином да се промени актуелна ситуација, док 24 одсто сматра да би санкције помогле да се реши криза у односима Русије и Запада.
Како је пренео „Дојче веле”, 64 одсто немачких грађана страхује да би конфликт Москве и Кијева могао да има негативан утицај на положај Немачке.
„Глас Русије” преноси да, према резултатима истраживања, 47 одсто анкетираних сматра да би санкције Русији нанеле штету читавој ЕУ, 44 конкретно Немачкој, 35 одсто Украјини, а 15 одсто САД.
Према мишљењу 44 одсто испитаних, конфликт у Украјини довео би до прекида или редукције испорука нафте и гаса у Немачку, а 64 одсто сматра Русију поузданим добављачем енергената Немачкој, наводи руски радио.
Истраживање је спроведено између 7. и 10. марта на узорку од 1.003 испитаника по наруџбини Руско-немачке спољнотрговинске коморе.
„Немци у целини показују сасвим издиференциран и уравнотежен приступ конфликту у Украјини”, рекао је председник те коморе Рајнер Зеле, додајући да се Комора и „важни представници немачког бизниса, недвосмислено противе економским санкцијама”.
„Такве санкције у датој ситуацији не да су само практично неоствариве, него и бескорисне. Уместо тога, Украјина и Русија треба да седну за преговарачки сто”, рекао је он.
У објављеној анкети, више од половине испитаника (57 одсто) уверено је да је одговорност за недавно крвопролиће у Кијеву на председнику Украјине Виктору Јануковичу, којег је украјинска скупштина сменила 22. фебруара.
Више од половине Немаца – 55 одсто, изјаснило се против приступања Украјине ЕУ наредних година, док око 35 одсто подржава украјинско чланство, а 11 одсто је неопредељено, пренео је Итар-Тас с.
„Дојче веле” подсећа да је током протеклог викенда, 8. и 9. марта, слично истраживање спровео институт „Емнид” по наруџби часописа „Фокус” и да је 45 одсто подржало санкције, а 44 одсто да је сматрало такву меру погрешном.
