Расте број клијената који касне у измиривању својих обавеза (Фото: Блиц)
Београд – Дозвољени минус и даље је најскупљи банкарски производ, упркос томе – у Србији је он и најтраженији.
У поређењу са ценом кредитних картица или готовинског кредита, коришћење минуса је скоро за трећину скупље. Банке његову цену одређују на основу инфлације и тражње, али и ценовне политике.
„Дозвољени минус представља идеално решење за превазилажење краткорочних потреба за финансијским средствима, јер омогућава тренутни приступ новцу до висине уговореног дозвољеног прекорачења“, каже Јелена Петровић, експерт за развој производа Сбербанке.
Банке нуде једну зараду за одлазак у минус, негде и зараду и по, а ређе и две. Ово се односи не само на плате већ и за пензије. Најчешћи период отплате је до годину дана, док је максимални до 24 месеца.
Иако је најкомфорнији начин задужења, то не значи и да је најповољнији. Каматне стопе износе и до 40 одсто годишње, односно и до 2,8 одсто месечно. Дупло скупље до 98 одсто је одлазак у недозвољен минус. Осим трошка камате, корисник дозвољене позајмице плаћа и месечно одржавање рачуна које износи од 100 динара па и до 300.
Често одобрена позајмица се приказује као расположива средства. Тако се може створити утисак да корисник текућег рачуна тај новац заиста и има на рачуну, иако је то збир плате или пензије и износ позајмице коју грађанин мора да вратити и то заједно са каматом.
„Клијенту је најоптималније решење да периодично подиже новац по потреби. То значи да не уђе у минус до пуног лимита на почетку месеца јер се за његово коришћење обрачунава камата на број дана док је клијент био у минусу. Што је мање дана са већим износом то је мањи припис камате на крају месеца“, саветују у Еуробанци ЕФГ.
А колика је цена сталног уласка у минус и то у пуном износу види се на примеру. Ако на почетку године искористите дозвољену позајмицу од 50.000 динара, уз месечну каматну стопу од 2,5 одсто (годишња ефективна каматна стопа 35,41 процената) и током целе године увек користите износ максимално дозвољеног минуса, односно нисте га месечно умањивали ваша укупна годишња обавеза по основу камате је 15.000 динара.
Међутим, и поред тога што бисте за годину платили 15.000 динара за коришћење позајмице, ако нисте сваког месеца умањивали дуг, након годину дана дугујете и 50.000 динара, односно укупно 65.000 динара.
Од почетка године, према подацима Удружења банака расте број клијената који касне у измиривању својих обавеза по текућем рачуну. У Србији постоји 6,5 милиона текућих рачуна, а 253.233 су у доцњи.
„Пракса је показала да грађани који имају редовна примања углавном не касне у измиривању обавеза које имају при коришћењу дозвољеног прекорачења. Када се деси да клијенти касне, разлози су углавном индивидуални, али њихов најчешћи узрок је престанак радног односа, односно редовних прилива на текући рачун“, објашњавају у Хипо Алпе-Адрија банци.
Просечне цене одржавања текућих рачуна
Годишња каматна стопа за дозвољени минус од 20 до 40 одсто.
Месечно одржавање рачуна од 100 до 300 динара.
Затварање рачуна – бесплатно неке банке и до 300 динара.
Дупликат извода до 100 динара.
Годишња каматна стопа на кредитне картице од 19 до 35 одсто.
Годишња каматна стопа готовинске кредите од 14 до 28 одсто.
