Стварање глобалног свеобухватног ешелонираног система ПРО, чији је само део европска ПРО, поновно изабрана администрација САД и даље сматра за један од најважнијих циљева политике и стратегије, за најефикасније средство за парирање опасностима од балистичких ракета (БР) и значајним ресурсом за јачање и ширење напора у области међународне војно-техничке сарадње.
САД управљају тим процесом и, сем одбране од ракетног напада територије своје земље, званично проглашавају за своје животно важне интересе и одбрану трупа на територији својих савезника и партнера од регионалне ракетне опасности.
Одбрана од ракетних опасности
У последњој деценији САД су оствариле значајан прогрес у развоју и усавршавању регионалних техничких средстава и система ПРО. Ипак, Министарство одбране САД сматра постојећа средства очигледно неадекватним у условима јачања регионалних ракетних претњи.
Један од најважнијих задатака је усавршавање противракетних система у ближој (до 2015.) и даљој будућности. При том се основна пажња посвећује повећању броја таквих система уз очување ниског нивоа техничког ризика.
Као део тог решења, Министарство одбране САД увећава набавке проверених комплекса и система: Terminal High Altitude Area Defense – THAAD, ракета пресретача SM-3 у саставу система „Иџис-ПРО“ и РЛС AN/TPY-2.
Други део наведеног решења састоји се у даљем усавршавању технологије. Например, сада се ракета пресретач „Стандард-3“ лансира само са мора, али до 2015. треба да се појави модификована ракета пресретач SM-3 за копнено базирање којом ће се опремити ПРС „Иџис на обали“, што ће омогућити бољу покривеност у брањеном региону размештањем ракета пресретача на тој територији. Оне ће реализовати потпуну покривеност брањених области будућим системом ПРО против балистичких ракета средњег домета (БРСД).
Министарство одбране САД такође модернизује саму ракету пресретач „Стандард-3“. До 2015. у наоружање треба да уђе њена нова модификација – SM-3 Block IB са усавршеном главом за самонавођење пресретања, која обезбеђује боље препознавање циљева и већу област „покривености”. Територија коју штите ракете повећана је развојем технологије лансирања према подацима за навођење на циљ који је ван домета система за осматрање.
Американци настављају и развој свеобухватног система за борбено управљање и везе (Command and Control, Battle Management, and Communications – C2BMC), који интегрише различита информатичка средства, обезбеђује могућност планирања операција и омогућава тренутно ситуационо обавештавање и упозоравање лица која доносе одлуке на свим нивоима. Такав развој предвиђа уграђивање постојећих и будућих давача ПРО, као и различитих примењиваних ватрених средстава као што су комплекси „ТХААД“, „Патриот“, модификоване ракете пресретаче SM-3 и GBI. Ова усавршавања омогућују испуњавање техничких услова различитих регионалних система ПРО, а такође да се амерички информациони систем повеже са ПРС који су изведени заједно са савезницима и партнерима. За одбрану територије земље постаће доступна такозвана „слика без рупа“ глобалне ситуације која обједињава читав систем ПРО.
Инфрацрвени оптичко електронски систем (ОЕС) ваздушног базирања, још једно је средство планирано за израду до 2015. г. Циљ овог пројекта је да обезбеди истовремено откривање и праћење великог броја БР помоћу беспилотиних летелица. Те просторно распоређене ваздушне платформе треба суштински да увећају дубину регионалних ПРО.
У новој концепцији Агенције САД за ПРО, „Превремено пресретање“, истражује се техничка могућност уништавања ракета на почетним деоницама путање њиховог лета уз коришћење постојећих ватрених и информационих средстава. Уместо ослањања на ракете великих димензија и брже ракете пресретаче, предложено је смањивање времена реаговања система ПРО, (како на преношење података о циљу, тако и за њихову обраду и доношење одлуке о лансирању ракете пресретача), да би предвиђена ватрена средства знатно раније могла да стигну ракете противника.
Крајем текуће деценије планирана је израда савршенијих ватрених и информационих средстава ПРО. Ракета пресретач „Стандард-3“, модификација 2А (SM-3 Block IIA) имаће велику стопу убрзања и ефикаснију главу самонавођења, што ће омогућити да се превазиђе потенцијал ракета пресретача СМ-3 мод. 1А или СМ-3 мод. 1В и прошири зона одбране.
Сем тога предвиђена су издвајања средстава за дугорочни развој технологије „Гађања удаљених циљева“, која предвиђа не само лансирање ракета пресретача према подацима спољног навођења циља из удаљеног извора, него и могућност пријема команди од информационих средстава која се разликују од бродских система „Aegis“. То ће омогућити да се мета пресретне на великој удаљености. Остали дугорочни пројекти усмерени су на стварање система оптичко-електронских система космичког базирања са константним покривањем важних области праћења великог броја мета и обезбеђују њихово откривање и праћење на свим деоницама путање. Такав систем може знатно смањити оптерећење копнених система за осматрање и смањити број ПРС који су неопходни при размештању овог или оног система ПРО. Одговарајући пројекат, под називом „PTSS“, има приоритет у финансирању.
Унификација разноврсности
Генерално, најважнија карактеристика савремене политике САД у области регионалне противракетне сарадње јесте настојање да се разради максималан број могућих варијанти за сваки конкретан случај. У складу са јединственим захтевима за ограничавање и одбрану то ће зависити од географских, историјских и војних специфичности региона, као и од степена сарадње и безбедности земаља учесница свеобухватне ПРО.
У основи регионалних напора у области ПРО САД налази се неколико основних принципа.
1. САД посебну пажњу посвећују јачању структуре регионалног ограничавања на основу тесне сарадње и поделе терета трошкова између њих и њихових савезника. Савезници треба да умеју да се уклопе у производне планове и делују у циљу јачања заједничке безбедности, да имају могућности да дају сопствени допринос у одбрани заједничких интереса. Остале компоненте таквог ограничавања такође се сматрају битним. Против држава које имају нуклеарно наоружање, регионално ограничавање укључиваће нуклеарну компоненту (најбољег или другог наоружања). Његова улога у структури регионалног ограничења може се смањити у случају пораста улоге ПРО и других стратешких средстава. У ширем смислу Сједињене државе траже нове путеве за неутрализацију нуклеарних претњи.
2. САД ће примењивати постепени флексибилни приступ сваком региону, који је прецизно регулисан у односу на регионалне опасности, укључујући размере и тенденције за њихову реализацију, као и постојећа и потребна средства. При том није потребно свуда наметати елементе глобалне типске структуре ПРО. Уместо тога осниваће се функционалне регионалне структуре избалансиране према потребама и могућностима.
3. Будући да у наредној деценији потребе за средствима ПРО у регионима могу премашити постојеће могућности, САД ће радити на припреми мобилних и преносивих средстава и система. У случају кризе, то ће омогућити њихово премештање из региона у регион. На тај начин могућност брзог појачавања одбрамбеног потенцијала треба да сузбија потенцијалне агресоре истовремено у неколико региона.
Применом ових принципа у различитим регионима, Пентагон ће се ослањати на глобалну инфраструктуру за командовање и управљање оружаним снагама САД – у избору места размештања средстава ПРО.
Пацифички регион
Године 1998. године – после три лансирања БРСД „Таеподонг“ са територије Корејске народне демократске републике – у Јапану је настала потреба за истраживањем у области ПРО. После испитивања ракете „Таеподонг-1“ 1999., која је пролетела изнад Јапана и пала у Тихи океан, Министарству одбране Јапана наложено је да заједно са САД почне рад на изради система противракетне одбране територије земље. Тако од 1999. Јапан фактички учествује у програму америчких истраживања под називом „Проширена одбрана поморских борбених дејстава“.
Уз подршку САД Јапан је после успешних испитивања пресретања БР из 2002. године одлучио да примени сопствени слојевити систем ПРО, што је и саопштено на заседању јапанског кабинета министара 2003. г. То је, формално, претпостављало набављање америчког система „Aegis“ и ракетних система „Патриот“ ПАК-3 као „одбрамбена мера за заштиту живота и имовине грађана Јапана“ од напада БР држава-агресора. Исто тада, јапанска Агенција за одбрану планирала је да поморске разараче опреми ракетама пресретачима „Стандард-3“.
У децембру 2005. г. Јапан је саопштио да ће платити скоро трећину вредности заједничког ПРО програма у износу од 1-1,5 милијарде долара (укупна вредност износи око 3 милијарде долара), после чега је Стејт департмент САД званично изјавио да је у области ПРО Јапан постао најважнији партнер Сједињених држава.
ПРО Јапана је слојевити систем: ратни бродови са системом „Aegis“ и ракетама пресретачима „Стандард-3“; ракетни системи „Патриот“ ПАК-3 (планира се размештање 124 ракете, 32 су купљене у САД и лоциране у 11 база по читавој земљи, остале треба да се произведу у Јапану); мобилни радари за рано упозоравање и инфраструктура за борбено управљање.
Морски ешалон ПРО састоји се од четири јапанска разарача опремљена америчким системом „Аегис“ са противавионским ракетама SM-3: Конго, Чокај, Миоко и Киришима. Такође се планира постављање система ПРО на два нова разарача.
Задатак откривања лансирања БР поверен је радару FBX-T на острву Хоншу. Сем тога, Јапанци су самостално инсталирали радар FPS-XX, који решава сличне задатке. Планирано је постављање четири таква радара у првом ешалону ПРО. Систем ће бити основа противракетног штита земље и биће суштински елемент одбране САД и њихових интереса у региону од потенцијалног противника.
САД и Јапан редовно изводе војне вежбе које обе земље оцењују као успешне. Један од најважнијих узајамних напора две земље усмерен је на припремање следеће генерације ракета пресретача SM-3, Block IIA. Према оцени Министарства одбране САД „партнерство САД са Јапаном је истакнути пример сарадње, која је неопходна током примене постепеног флексибилног приступа који је адаптиран за специфичне регионалне опасности и могућности за њихово парирање“.
Елементи ПРО на територији држава – савезница и партнера САД.
1. Данска (о. Гренланд) – радар AN/FPS-120 (верзија радара AN/FPS-123).
2. Норвешка – радар AN/FPS-129.
3. Велика Британија-радар AN/FPS-126 (мод. верзија радар AN/FPS-123), ЗРК PAAMS (S).
4. Холандија – радар M3R, сателит за рано откривање; планира се РС дугог домета SAMP/T Block 2, командно место ПРО.
5. Немачка – РС дугог домета MEADS, РС дугог домета PAAMS, командно место ПРО; планира се: РС дугог домета SAMP/T Block 2.
6. Француска – РС дугог домета PAAMS, РС дугог домета SAMP/T.
7. Италија – РС дугог домета PAAMS, РС дугог домета SAMP/T, РС дугог домета MEADS; планира се: РС дугог домета SAMP/T Block 2.
8. Турска – мобилни радар AN/TPY-2, командно место ПРО; планира се: Arrow.
9. Румунија – планира се: SM-3, командно место Aegis, радарски обалски систем Aegis Ashore.
10. Шпанија – планира се: системи Aegis поморског базирања
11. Пољска – планира се: SM-3; обалски систем Aegis Ashore.
12. Израел – Arrow, Tactical High Energy Laser (THEL), Mini Raz MMR (EL/M-2084), Raz MMR (EL/M-2084), Patriot PAC-2, Patriot PAC-3, радар (FBX-T) AN/TPY-2; планира се: Arrow-3, Arrow-4.
13. Краљевина Саудијска Арабија – планира се: Patriot PAC-3, унапређена верзија ракете GEM-T.
14. Кувајт – планира се: Patriot PAC-3, унапређена верзија ракете GEM-T.
15. Уједињени Аапски Емирати: – планира се: Patriot PAC-3.
16. Индија – радар, елементи Arrow-2; планира се радар, Prithvi Air Defence (PAD), Advanced Air Defence (AAD).
17. Јапан – системи Aegis поморског базирања; систем дугог домета Patriot PAC-3; РЛС AN/TPY-2 (FBR-T), J/FPS-XX и J/FPS-3 мод.
18. Јужна Кореја – системи Aegis поморског базирања; планира се: радар AN/TPY-2; Patriot PAC-3.
19. Тајван – системи Aegis поморског базирања, Patriot PAC-3.
20. Аустралија – радар AN/SPQ-9B, системи Aegis поморског базирања, AN/SLQ-25ANixie, AIMSMKXII.
