- Saturday, 21. December 2024.

Грађани желе нове људе на политичкој сцени а ипак бирају старе

Објављено: 8. марта 2014. - Драганче

Занимљиво истраживање јавног мњења за наредне парламентарне изборе 2014. у Републици Србији објавио је Центар за друштвена истраживања (ЦДИ). Истраживање је спроведено на интернету у периоду од 15.02. до 02.03. 2014. године. Примарни циљ овог истраживања није испитивање реалног рејтинга странака већ одређених тенденција у гласачком телу.

Основни циљ истраживања је био да се покаже које су промене могуће на изборима 2014. године и какви су ставови грађана према постојећим политичким субјектима у Србији, као и могућности за формирање нових политичких партија у Србији. Истраживање је спроведено сегментисано путем интернета тако да се у истраживању нађу различите друштвене групе по старосној, образовној, економској, социјалној основи.

У истраживању је учествовало 1200 испитаника, од тога 53% особе женског пола и 47% особа мушког пола. Према старосној структури у истраживању је учествовало 48,58% особа од 18 до 30 година, 41% особа од 31 до 55 година и 10,42% особа старијих од 56 година.

Према истраживању, од 1200 испитаника чак 16,33% је одговорило да су чланови неке од политичких партија, а 83,67% да није члан ниједне партије. У оцени партијске понуде све партије заједно су добиле просечну оцену 2, на скали од 1 до 5, где је 5 највећа оцена.

Једно од важнијих питања у овом истраживању „Да ли мислите да је време за смену генерација на политичкој сцени Србије?“. На ово питање са ДА је одговорило 80,42%, са НЕ 6,75%, а став о овом питању нема 12,83%.
С обзиром да је истраживање рађено на интернету могуће злоупотребе су сведене на минимум тако што се са једне ИП адресе могла урадити само једна анкета.

О овом истраживању разговарали смо са оснивачем и шефом политиколошког департмана ЦДИ Деспотом Ковачевићем.А: Поприлично се разликује ово интернет истраживање вашег Центра од осталих истраживања која протеклих недеља и месеци објављују медији и друге агенције.Д.К.: Да. Интернет истраживање је структуирано тако да се добију одговори од различитих групација по старосној, полној и образовној линији. Оно више говори о стању партија међу људима који су на интернету, зато је и старосна структура оваква.А: По вашем истраживању 4,26% испитаника је опредељено за Радуловића. Ово је поприлично висок проценат с обзиром да је Радуловић малтене једва скупио потписе за изборну листу. Како то објашњавате? Анкетирани су углавном млађи људи?Д.К.: Да, 48% испитаника су до 30. године старости. Релевантност је једнака телефонском интервују. Радуловић је управо пример тога.
Истраживање више показује неке тенденције у гласачком телу него стварно стање. 80% испитаника је за смену генерација, уједно око 25% је оних који ће гласати, а још не знају за кога. То је простор на који би изборна кампања партија требало да врши утицај. С’ друге стране је 44% људи који неће гласати исто како је било на прошлим изборима, што говори о нестабилности гласачког тела у Србији.А: Шта је са бројем белих листића или оних који неће гласати да ли се ту нешто променило у односу на прошле изборе?Д.К.: Број белих листића ће бити мањи, око 2,5 укупно се креће њихов тренутни проценат, што је и неки стандард за парламентарне изборе у Србији.
То је и логичан резултат обзиром да овај пут нема кампање белих листића и да неки од виновника те кампање сад имају политички ангажман.
Млађи гласачи су већи апстиненти у односу на старије. То показују и ранија истраживања

А: Занимљиво је да ДС и НДС заједно имају скоро 20% , практично овако раздељени су мобилисали укупно више присталица.Д.К.: Нешто мање од 20%. Чини ми се да је раскол у ДС донео и повратак неких гласача којима је сметао један или други лидер. Одлазак Бориса Тадића није донео велики број нових гласача ДС-у, док је НДС окупио неке раније кадрове ДС-а који су видели своју шансу у прављењу нове партије.
Са друге стране, ови избори ће бити карактеристични по великом број гласова који неће имати представнике у парламенту.
Према нашем истраживању, велики број листа би могао да остане испод цензуса.А: Да ли то по Донтовом систему значи да би се огроман проценат гласова прелио најјачој партији?
И како би се то одразило на постизборну комбинаторику?Д.К.: Неулазак многих партија у парламент иде у корист свима који истовремено улазе. Све партије које уђу ће добити више мандата ако листе као што су Двери, СРС, УРС, Трећа Србија, С.Радуловић не уђу у парламент. Уједно би и најјача партија добила више. Самим уласком неке од ових листа све друге би имале штету, али о томе се може говорити тек после избора. Већи број мандата СНС-у би могао да значи да им не треба јак партнер попут СПС-ПУПС-ЈС већ да би им за већину био довољан можда и НДС или ЛДП. Зато се кампања и свела на сукобе између ових актера.

А: За разлику од Двери које су присутне више од деценије што као покрет, што као партија у последње време, Трећа Србија је нешто ново иако настала из Двери. С’ друге стране нису толико ни експонирани као друге тог типа партије, те је реално највеће изненађење овог истраживања управо Трећа Србија.Д.К: Наше истраживање је показало да покрет Доста је било-Саша Радуловић и Трећа Србија, као једине нове листе на овим изборима имају одређену подршку.

На овим изборима су можда нове партије у различитим коалицијама, попут Нове Странке, Заједно за Србију и сл. Али све су то у великој већини стари кадрови.

А: Да ли су то стари резигнирани бирачи који ће гласати за Трећу Србију и Сашу Радуловића или неки потпуно нови бирачи из ових млађих генерација које сад стичу право гласа?Д.К: Чини ми се да има и једних и других гласача. Не могу да тврдим, али мислим да значајан број млађих људи види једину шансу у неким људима попут Треће Србије и Саше Радуловића. Мислим да они чине претежно гласачко тело ове две листе.А: Какво је ваше мишљење о краткоћи ове кампање и њеној млитавости некако су сви нарочито опозиција неинвентивни и колико ће ово „тајкунизовање“ опозиције утицати на изборне резултате?Д.К.: Мислим да је то један добар тактички потез. Многе идеје су потрошене, кампања никад није била овако сиромашна, што мене као грађанина радује. Лично нисам приметио много плаката, мада блиборди и даље остају важно средство за промоцију. Заиста радује чињеница да у Београду плаката скоро да нема.„Тајкунизовање“ и друге флоскуле служе у кампањи само да се скрене пажња са других важнијих питања која муче грађане. Добар метод у рукама политичких партија да се не прича о суштини проблема. Прича се свела на мегаломанске пројекте и на оптужбе о криминалним везама појединих лидера партија.

А: О односу УРС-а и Доста је било. Да ли мислите да су будући Радуловићеви гласачи исти они који су претходно гласали за Динкића и да ли ће појављивање Радуловићеве партије обе оставити испод цензуса?Д.К: Радуловић још нема партију, али његов покрет је „узео“ тему коју УРС користи годинама.
Међутим њихови ставови о овим питањима су дијаметрално супротни.А: То је тачно, међутим ипак једни у другима виде конкуренцију.Д.К.: Мислим да Радуловић многима одузима гласове својом критиком, али он тиме не добија подршку.
Његова подршка су или бивши бели листићи или присталице реформи који разумеју шта то заправо значи, но њих је веома мало у Србији.
Пре свега су удаљени од народа и мада увиђају његове свакодневне муке и проблеме они их дефинишу на неком вишем нивоу, који није близак просечном гласачу у Србији.
Са друге стране, чини ми се да Трећа Србија управо на томе поентира. Покушава да свакодневне проблеме људи јасно презентује и да на један модеран начин иступи као нова листа.