Као што је одавно познато, након „смиривања” приче о Косову планиран је удар на Српску. Нови талас притисака за централизацију БиХ већ је спреман, а Додик се види као главна препрека том процесу.
Почнимо ову причу једном базичном констатацијом коју би требало да науче сви читаоци. У политици, обавештајном сектору и крупном капитализму не постоје потпуно чисти токови новца. Нигде. Тачка. Не знам ко мисли да америчка Централна обавештајна агенција финансира свој рад искључиво траснпарентно, добијеним новцем који стиже од америчких пореских обвезника.
Ма хајте, молим вас!
То не значи да је ово о чему причам мој позив на легитимизацију и легализацију корупције. Далеко од тога. Но, мора се знати да свуда, а на Балкану посебно, никад нећете наћи попутно „чисте” субјекте на врху друштвене пирамиде. Многи од послова на овим просторима обављају се у сивој, а каткад и у црној зони. Део тога заиста завршава у приватним џеповима, али већи део по правилу иде за финансирање странака, па чак и за фондове који стварно служе националном интересу. Право лобирање нпр. никада не иде преко рачуна.
Готово све ове токове новца на Балкану до детаља знају и прате службе највећих земаља. Често управо оне, уз подршку лидера тих држава, и подстичу такво пословање, па и гурају неке од овдашњих лидера у сиву зону и у корупцију. По правилу, тако се обавља и неки посао који је њима у интересу, а у исто време добија материјал којим домаће актере трајно држе у шаци као одговорне за корупцију, криминал итд. После тога је само питање процене кад им таква особа више не треба и кад ће извући оптужујући материјал и отворити нпр. случај “Санадер”.
Иво Санадер ће са позиција хрватског народа вероватно остати упамћен као најозбиљнији политички лидер после осамостаљења. Колико је могао бранио је интересе хрватске привреде и подстицао ширење хрватског капитала према осталим земљама Балкана.
Осим тога, одлучио је да Хрватска узме кредит и из својих извора финансира аутопут Загреб-Ријека. Одупро се притиску Англосаксонаца да овај пут иде ван Хрватске и тиме урадио најважнији геополитички посао за своју домовину. Након протеривања Срба, тек са овим путем Хрватска је постала обједињен простор. Управо због тога су Англосаксонци кад им је требало извукли материјал и натерали хрватску елиту да као показну вежбу овог човека спакују у затвор.
Врло слична прича, по унапред планираном сценарију, припрема се против Милорада Додика. Ни он ни његово политичко и пословно окружење свакако на спадају у свеце. Додикова каријера је обележена бројним политичким слаломима, а пословни потези су увек били негде на граници легалности.
Међутим, неспорна је чињеница да је након склањања Чавића, Калинића и компаније и другог доласка Додика на власт страховито много урађено на развоју Српске, на изградњи њених институција, на отварању међународних канала и јачању њеног спољнополитичког положаја и угледа у свету. Не долази министар спољних послова Израела баш свима у приватне посете…
Додик је такође вештим лавирањем успео да пронађе партнера и на муслиманској страни и да са Лагумџијом и Радончићем направи солидно партнерство на обострану корист, чиме је СДА отеран у опозицију. Дакле, и спољни и унутрашњи положај Српске врло је солидан. То се међутим не уклапа у давно направљене планове неких великих светских играча.
Као што је одавно познато, након „смиривања” приче о Косову, што значи налажење кооперативне власти у Србији која ће прихватити де факто независност читавог Косова, планиран је удар на Српску. Након пропасти бутмирске платформе, припема се нови талас притисака за централизацију БиХ, а Додик се види као главна препрека том процесу. Управо због тога је активирана операција “Додик”, која би требало да се води преко низа новинских кампања, иступа независних експерата и невладиних организација и преко што већег дела опозиције у Српској, а што би требало да доведе до ваинституционалних притисака и „српског пролећа”. Користи се незадовољство лошом економском ситуацијом у Српској, где су недавно буџетске плате смањене за десет одсто.
Што се новинских удара тиче, они се воде координирано из више центара. Београдски таблоиди већ недељама воде праву кампању против Додика, владике Григорија, српских тајкуна и свих оних са којима је Додик имао било какву сарадњу. Идентичне тонове и податке наћи ћете прошле недеље и у сарајевским “Данима” те “Слободној Босни”, где су тренутно највеће звезде „независни експерти” типа Домагоја Маргетића и Дарка Трифуновића.
Домаћа јавност треба да зна да је заиста покренута операција “Додик”, којој циљ наравно није борба против корупције или помоћ Српској већ управо обрнуто.
Велики посао је спречити Београд да учествује у овој припремљеној дестабилизацији Српске. А овде, верујте, има веома заинтересованих за ту нечасну работу.
(ИН4С)
