Пре неколико дана је обелодањена вест да Русија поклања Србији неколико десетина милиона долара да би се уништиле бомбе које је НАТО пакт бацио по целој земљи. Тај новац ће бити уплаћен Српско-руском хуманитарном центру у Нишу да би се наставио процес уклањања мина који успешно траје већ низ година, а обављају га руски стручњаци.
Они су већ многе просторе очистили од неексплодираних бомби северноатлантског савеза, а нарочито велик посао чишћења су Руси обавили на нишком аеродрому, јер су га у потпуности ослободили од експлозивних средстава и вратили у његову првобитну функцију. А колико још много тога има да се уради, описао је начелник сектора за ванредне ситуације, када је дословно изјавио да „нема дана у години да се у Србији не пронађе бар десетак неексплодираних убојних средстава, што значи да тога у Србији има пуно, а да не помињемо колика је опасност по грађане.“
Наведена сума од преко 20 милиона долара коју је Русија наменила за помоћ Србији биће утрошена на послове деминирања у временском периоду од следеће две године, а у њему ће овог пута учествовати и српски минери.
Колики посао је у протеклим годинама био урађен на том пољу, довољно сликовито казује чињеница да је у организацији Министарства за ванредне ситуације Русије до сада уништено преко 11.000 експлозивних средстава. С обзиром да Србија није могла сама да уклони последице НАТО бомбародовања из 1999. године, од 2008. су руски минери неутралисали касетне бомбе и мине. Тада је очишћено више од 700.000 квадратних метара и пронађено 450 експлозивних средстава, а у Србији се хиљаде касетних бомби и даље налазе на површини од око 13 милиона квадратних метара, на неколико стотина места, у чак 16 општина.
Иначе, по речима генерала Спасоја Смиљанића, НАТО је касетним бомбама дејствовао на око 1072 локације, са око 2200 контејнера. У сваком том контејнеру је било и до 200 комада појединачних бомби, које су разбацане на великом простору. Из тога се јасно види какав је напор потребно уложити да се све експлозивне направе безбедно уклоне, и колико је скуп тај процес.
Штавише, руски минери су уклањали мине и на простору Параћина, након тамошње експлозије, где су након опсежне претраге проверили око 600.000 квадратних метара и открили близу 9.000 експлозивних направа, а међу њима су биле чак и бомбе из неких других времена, када је један други агресор бомбардовао Србију, а ради се о немачким бомбама још из Другог светског рата.
Према томе, неколико десетина милиона долара које Руска Федерација донира Србији, представља наставак врло успешне сарадње Министарства за ванредне ситуације Русије и Министарства унутрашњих послова Србије.
Осим тога, то је још један доказ о оправданости и сврсисходности постојања Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, који је, подсетимо, почео са радом почетком прошле године и већ се за тако релативно кратко време показао као врло користан и делотворан за реаговање у ванредним ситуацијама, а посебно се до сада истакао у ефикасним гашењима пожара. У следеће две године Хуманитарни центар ће бити место из кога ће заједничким снагама руски и српски стручњаци отклањати преостале последице НАТО бомбардовања Србије, којих није мало, јер је на тадашњу Југославију бачено више стотина хиљада пројектила. А колико је важна активност на уклањању бачених експлозивних направа, говори податак да су и прошле године, дакле читавих 14 година након што су бачене, од њих у више случајева гинули људи. Утолико већи значај имају руска финансијска средства којима би тај проблем требало да буде напокон решен.
