Чељабински астероид је вршњак Сунчевог система, такав стиже једном у 100 година
ДИМЕНЗИЈЕ СУ МУ ПРЕ ПАДА БИЛЕ: 19,8 МЕТАРА У ПРЕЧНИКУ, А МАСА – 7.000 ДО 13.000 ТОНА
- На Земљу је пало свега 4 до 6 тона, односно око 0,05% почетне масе. Од те количине до овог тренутка прикупљено је не више од једне тоне, рачунајући и највећи фрагмент масе 654 килограма, који је подигнут са дна језера Чебаркул
- Подаци инфразвучних станица показују да је снага експлозије, која се десила у моменту наглог „кочења“ чељабинског астероида на висини од око 90 километара, износила од 470 до 570 килотона у тротиловом еквиваленту – то је 20-30 пута јаче од нуклеарне експлозије у Хирошими, али преко 10 пута слабије од снаге експлозије у тренутку Тунгуске катастрофе (од 10 до 50 мегатона)
- Дошао је из главног појаса астероида Сунчевог система, из области између орбита Марса и Јупитера куда пролазе путање мноштва малих тела
- Шпански астрономи, Карлос и Раул де ла Флуенте Маркос, (Carlos de la Fuente Marcos, Raul de la Fuente Marcos) анализирали су све варијанте орбита чељабинског космичког тела и нашли другог могућег „прародитеља“ чељабинског великог метеора – астероид 2011 ЕО40. По њиховом мишљењу, пре око 20-40 хиљада година чељабински астероид се одломио од њега
- Анализа односа изотопа олова и уранијума показала је да његова старост износи око 4,45 милијарди година. Ипак, пре око 290 милиона година чељабински астероид преживео је велику катастрофу – судар са другим космичким телом
ПРЕ годину дана – 15. фебруара 2013. године – становници Јужног Урала били су сведоци космичке катастрофе. Пада астероида, који је био први такав догађај у историји и који је људима нанео озбиљну штету.
У првим моментима житељи тог региона говорили су о експлозији „нејасног објекта“ и чудном блеску. Током читаве године научници су проучавали тај догађај, а шта су до сада успели да објасне – прочитајте у овом осврту РИА Новости.
У региону Чељабинска пало је осредње космичко тело. Такви догађаји дешавају се једном у сто година, а према неким подацима и чешће – до пет пута током века. Научници сматрају да та тела -димензија око десет метара (око два пута већа од чељабинског) -улећу у атмосферу Земље отприлике једном годишње, али се то најчешће дешава изнад океана или мало насељених региона. Такви предмети експлодирају или сагоревају на великим висинама не наносећи никакву штету.
Димензије чељабинског астероида пре пада биле су: 19,8 метара, а маса – од 7.000 до 13.000 тона.
Према процени научника, на Земљу је пало свега 4 до 6 тона, односно око 0,05% почетне масе. Од те количине до овог тренутка прикупљено је не више од једне тоне, рачунајући и највећи фрагмент масе 654 килограма, који је подигнут са дна језера Чебаркул.
Геохемијска анализа показала је да чељабински космички објекат припада типу обичних хондрита класе LL5. Хондрит је једна од најраспрострањенијих врста камених метеорита, око 87% свих нађених метеорита припада управо тој врсти. Они се одликују присуством округлих зрна у маси – хондра, милиметарских димензија, која се састоје од делимично истопљених супстанци.
Подаци инфразвучних станица показују да је снага експлозије, која се десила у моменту наглог „кочења“чељабинског астероида на висини од око 90 километара, износила од 470 до 570 килотона у тротиловом еквиваленту – то је 20-30 пута јаче од нуклеарне експлозије у Хирошими, али преко 10 пута слабије од снаге експлозије у тренутку Тунгуске катастрофе (од 10 до 50 мегатона).
Место и време учинили су овај пад јединственим. То је у историји први случај пада крупног метеорита на густо насељено подручје и зато никада пад метеорита није нанео тако озбиљну штету – 1600 људи обратило се лекарима, 112 је хоспитализовано, разбијена су стакла на 7.300 зграда.
На основу тога научници су добили огроман број података о том догађају – то је најбоље документовани пад метеорита. Касније се показало да је једна од камера забележила, чак и моменат пада најкрупнијег комада у језеро Чебаркул.
Откуд такав комад?
На ово питање научници су одговорили готово одмах: из главног појаса астероида Сунчевог система, из области између орбита Марса и Јупитера куда пролазе путање мноштва малих тела. Орбите неких од њих, посебно астероида из групе Аполона или Атона, извучене су и могу да пресецају Земљину орбиту.
Захваљујући многим забележеним видео и фотографским снимцима, поред осталих и сателитским, астрономи су могли прилично прецизно да реконструишу лет чељабинског великог метеора и његову путању, а затим да покушају да врате ту линију назад, изван атмосфере, да би добили орбиту тог тела.
Разне групе астронома покушале су да реконструишу путању чељабинскогметеора пре судара са Земљом. Њихови прорачуни показали су да је велика полуоса орбите астероида износила око 1,76 астрономских јединица (просечни полупречник Земљине орбите), перихел (тачка орбите најближа Сунцу) налази се на растојању 0,74 јединице, афел (најудаљенија тачка) – на 2,6 јединица.
Помоћу ових података научници су покушали да нађу чељабински астероид у каталозима раније откривених малих тела. Познато је да се многи већ откривени астероиди после извесног времена „губе“, а да неке од њих откривају по два пута. Научници не искључују да чељабински објекат припада таквим „изгубљеним“ телима.
Иако нису успели да нађу прецизну подударност, научници су нашли неколико могућих „рођака“ чељабинског фрагмента. Група Јиржија Боровичке (Jiri Borovichka) из Астрономског института Академије наука Чешке, израчунала је путању чељабинског тела и открила да веома личи на орбиту астероида 86039 (1999 NC43) од 2,2 километра. Поред осталог велика полуоса орбите оба тела износи 1,72 и 1,75 астрономских јединица, дистанца перихела – 0,738 и 0,74.
Шпански астрономи, Карлос и Раул де ла Флуенте Маркос, (Carlos de la Fuente Marcos, Raul de la Fuente Marcos) анализирали су све варијанте орбита чељабинског космичког тела и нашли другог могућег „прародитеља“ чељабинског великог метеора – астероид 2011 ЕО40. По њиховом мишљењу пре око 20-40 хиљада година чељабински астероид се одломио од њега.
Компликована биографија
Фрагменти чељабинског космичког тела који су пали на Земљу „испричали“ су научницима историју његовог живота. Испоставило се да је чељабински астероид-вршњак Сунчевог система. Анализа односа изотопа олова и уранијума показала је да његова старост износи око 4,45 милијарди година.
Ипак, пре око 290 милиона година чељабински астероид преживео је велику катастрофу – судар са другим космичким телом. То потврђују тамне жиле у његовом телу – трагови топљења супстанце приликом снажног удара.
При том научници сматрају да је то био веома „брз“ процес. Трагови космичких честица – стазе језгра гвожђа – нису стигле да се истопе, значи сама незгода трајала је неколико минута, изјавили су стручњаци Института за геохемију и аналитичку хемију института Руске академије наука „Вернадски“.
Истовремено није искључено да су трагови топљења могли да настану за време сувише блиског приближавања астероида Сунцу, сматрају научници Института за геологију и минералогију РАН.
Извор: Факти
