Неле Карајлић: Црна Гора да се огради од Његоша а Хаг да суди и Косовки девојци
У жељи да докаже одговорност бившег председника Републике Српске Радована Караџића за злочине током деведесетих, хашка тужитељка Катрина Густавсон навела је стихове из „Горског вијенца“ који говоре о истрази потурица, иако је реч о делу које је објављено пре готово 170 година, а говори о историјским догађајима који су се догодили у ХVII веку.
Неле Карајлић: Хаг је надреална институција
Поносан сам што је Хаг постао постпуно надреална институција – истиче Неле Карајлић, музичар и аутор ТВ серије „Надреална телевизија“. Он каже да би добро било да што пре успостави билатералну сарадњу са Трибуналом.
Они ће нама да достављају овакве идеје, а ми њима све Србе за које постоји и најмања сумња да су учествовали у злочиначким подухватима – каже Карајлић и истиче да је прва на списку – Косовка девојка.
Неле Карајлић: Хаг је надреална институција
Она је пружала логистичку подршку Србима у Боју на Косову. На суд би требало извести и Банета Ивановића, бека Челсија чији су погибљени стартови инспирисани Косовом и Његошем. Право је питање и како ће да се према Његошевој роли у Трибуналу одреди званична Подгорица, јер њега Хаг очигледно сматра Србином. Црна Гора би требало да се што пре огради од њега, јер стоји на путу евроатлантских интеграција.
Кустурица: Ако је Његош геноцидан, шта је Мојсије?
Редитељ Емир Кустурица, иницијатор подизања споменика Његошу у Андрићграду, у хашком цитирању „Горског вијенца“ види у само песнички доживљај једне тужитељке.
Пошто она чита Његошеве стихове, следеће ће вероватно бити њено бављење Наполеоном, можда ће и њега извести пред суд у Хагу, да не говоримо о Александру Македонском, а нарочито не о Францу Фердинанду.
Први пут чујем да један суд завирује и у песничка дела. Ако је Његош геноцидан, шта је онда Мојсије? У Старом завету пише „око за око, зуб за зуб“.
Да ли планирају да подигну оптужницу против Мојсија? По мом скромном мишљењу, Мојсије није ратни злочинац, а очигледно је да се по белом свету људи веома неопрезно баве стварима које не би смели да дирају
Извор: Новости
Вијестио: Шта је још надреално у земљи Србији? Многе институције у Србији немају придев српски, иако су назови српске. А (не)коришћење ћирилице, као уставног и традиционалног писма српског народа исто спада у надреалну ситуацију. Надреално је што и назови „заштитници“ ћирилице ништа не раде за промену овог катастрофалног стања. Српски олимпијци су из српске земље са српских рекламних паноа испраћени у ћирилични Сочи без српског писма. Ипак, једна позитивна ствар се десила у последњих 7 (седам) дана. Вечерње новости су коначно добиле српско писмо и на међумрежи (интернету). У 21. веку. Честитамо!
Ево једног надреалног описа наше ситуације: „Има на Балкану једна земља, која се граничи сама са собом. Где живе најлепше жене, а наталитет опада. Где незапослени највише раде, где на најплоднијој земљи живе људи који гладују. Где возови касне по реду вожње. Где сви играју фудбал, а побеђују у ватерполу, кошарци, рукомету или одбојци. Где сви журе на посао, а нико не стиже на време. Где осмочасовно рад…но време траје дванаест сати. Где је здравство бесплатно, а лечење скупо. Где су новинари слободни да напишу шта год им се нареди. Где је светска криза добила држављанство. Где су јавне набавке тајне, а државне тајне јавне. Где се ратови никад не завршавају. Где се историја понавља сваки дан. Где су најбогатији они који никад нису радили. Где је страна валута узета за домаћу. Где људи славе славу, а псују Бога. Где паметне због неразумевања проглашавају лудацима, а лудаке способнима. Где неписмени пишу историју. Где су закони незаконити, а анархија нормално стање. Где власт презире грађане као нежељене сведоке. Где се живи од будућности, јер на садашњост немају право. Где се свако свакоме смешка, а нико никоме не жели добро. Где судски поступци трају дуже од живота. Где су само поплаве начин наводњавања земљишта. Где призивају диктатора, а демократију сматрају порезом на будале. Где сматрају да ће земља више напредовати ако што више назадује. Где ниси нормалан, ако не полудиш. Где живиш само зато да би умро, где је време бесконачно, а власт бесмртна…“
