У светлу нових избора, покушали смо да мало анализирамо шта су све у протеклом периоду радили људи на власти. Намера нам није да никога критикујемо само се осврћемо на минуле догађаје.
Скандал: Томислав Николић примио исламисту Малика Обаму, полубрата америчког председника Барака Хусеина Обаме.
Малик и Барак Обама
Српска спољна политика, бар када је у питању председник томислав Николић, изгледа да је дотакла дно управо ових дана. Беспослен и од већине заборављен, Николић у званичну посету у Старом двору у Београду прима једног исламског терористу и једног балканског ситног преваранта.
Актуелни председник Србије Томислав Николић има све шансе да постане владар Србије који је за најкраће време направио највише гафова у међународној политици. Још је свима у сећању његово прошлогодишње разбацивање ордењем када је у једном дану одликовао све председнике бивших совјетских република, а данас независних држава. Тим својим гестом увредио је руског председника Владимира Путина, јер га је одликовао заједно са највећим непријатељем Русије у модерном добу, председником Грузије Михаилом Сакашвилијем, кривцем за кратак ратни сукоб између ове две државе у лето 2008. године.
Пре тога је Николић до смеха доводио друге државнике водајући по свету своју жену Драгицу и пуштајући је да активно учествује и тамо где јој није место.
Његов последњи пропуст није само смешан, колико би могао и да има тешке последице по Србију и њен међународни статус. Како је званично објавио кабинет председника, а пренели скоро сви домаћи медији, он је 17. августа у званичну посету примио Малика Обаму, званог Абонго или Рој, старијег полубрата садашњег америчког председника Барака Хусеина Обаме. Приликом разговора у кабинету председника Србије била је, поред српске, истакнута и застава Кеније,чији Абонго јесте држављанин, али не и државник у чију се част истиче државна застава.
Барак Хусеин Обама има пуно полубраће и полусестара са очеве стране. Барак Хусеин Обама старији, отац актуелног председника САД, водио је доста слободан живот и за собом оставио целу чету што брачне што ванбрачне деце. Његов првенац је Малик Обама (рођен 1958. године из брака са Кенијком Кезиом, која живи у Великој Британији), данас један од најконтроверзнијих чланова клана Обама.
Малик или Абонго је завршио рачуноводство на Универзитету Најроби у Кенији, а свог далеко славнијег брата Барака Хусеина Обаму први пут у животу је срео 1985. године у Вашингтону. Барак је том приликом из Чикага допутовао у Вашингтон једино да би се срео са својим полубратом. Временом су постали веома блиски, до те мере да су се узајамно окумили такозваним дуплим кумством: Барак је био Абонги кум на венчању, а овај заузврат њему.
Три године касније Барак своју супругу Мишел води у Кенију, где се поново среће са Маликом, али и са осталим рођацима. Малик до данас има укупно 12 жена и са великим бројем осталих чланова породице живи у селу Њанг’ома Когело на обалама језера Викторија у Кенији. У близини села он има малу електричарску радионицу, али често путује у Сједињене Државе, што приватно, што пословно као – саветник. Кога и за чије паре саветује није познато. У кенијском округу Слаја он је ове године узео учешће на изборима за гувернера и освојио само 694 гласа, односно један одсто.
Као најстарији син Барака Обаме старијег, Малик сматра да је поглавар целе породице Обама, а што се види и из његове надобудне реченице, коју је пренео Тањуг, како је Томислав Николић у кратком периоду померио Србију са мртве тачке, а то је истовремено и став „народа Кеније и целе породице Обама“.
Зна ли Барак Хусеин Обама уопште где је његов старији полубрат и шта мисли? Односи двојице полубраће у последње време нису више онако присни као некада, мада већина посматрача сматра да је то изнуђен потез, јер се Малик уплео у врзино коло тероризма и исламизма, што званична Бела Кућа не може ни на који начин да подржи. Колико искрено су се полубраћа разишла, показаће време.
У сваком случају, Томислав Николић и његов саветник за спољну политикуМарко Ђурић били су дужни да провере са ким се то председник Србије званично среће, после ког сусрета се чак издаје и опширно саопштење као да је у посету у најмању руку стигао сам председник Сједињених Америчких Држава. Познато је да је Томиславу Николићу досадно у здању на Андрићевом венцу, али ово никако није прави начин да се јавности скрене пажња како председник републике нешто и ради.
Малик Обама је оснивач и председник „Фондације Барак Х. Обама“ (ФБХО). Овој организацији је у мају 2011, по писању листа Даилy Цаллер, високи званичник америчке пореске управе (ИРС) Луиз Лернер за само месец дана по подношењу захтева одобрила статус каритативне организације која не плаћа порез – и то ретроактивно од 2008. године. Истовремено друге организације, које не воде рођаци председника, на ово решење чекају и до три године.
Оно што се тада сазнало, а што баца посебно светло на одлуку ИРС-а није само чињеница да је ФБХО годинама деловао илегално, већ и да служи за прање пара исламистичких терориста и најстрашнијих крволока на афричком континенту.
Омар Ал–Башир, председник Судана, на власт је дошао државним ударом крајем јуна 1989. године. Сматра се одговорним за „Масакр у Дарфуру“, западној суданској покрајини, током кога су за само неколико месеци 2003. судански војници и паравојне снаге убили између 200.000 и 400.000 цивила, због чега је скоро половина становништва покрајине напустила своје домове. У септембру 2004. године је и америчка влада признала да је у Дарфуру извршен геноцид.
Главни тужилац Међународног кривичног суда (ИЦЦ) Луис Морено Окампоје 14. јула 2008. оптужио Ал-Башира да сноси пуну личну одговорност за злочине против човечности, ратне злочине и геноцид почињене од 2003. у Дарфуру. ИЦЦ је прихватио оптужницу и од тада се Ал-Башир налази на међународној потерници.
По документима које је објавио Викиликс, Ал-Башир је током своје владавине проневерио око девет милијарди долара, на шта је указао и тужилац Окампо током свог разговора у америчком министарству спољних послова одржаном 20. марта 2009. године.
Пошто му је због међународне потернице смањен радијус кретања, Ал-Башир је за неке своје планове морао да ангажује друге људе. Једна од његових најважнијих активности је финансирање најекстремнијих исламистичких покрета захваљујући чијој подршци он успева све време да се одржи на власти у Судану. Између осталих, зна се да је финансијски и војно помагао Муслиманску браћу, екстремистички покрет из Египта. Захваљујући подршци коју је давао Ал Каиди ова терористичка организација је обучила и наоружала паравојне формације режима у Картуму да у крви угуше побуну у Јужном Судану, у међувремену захваљујући притисцима из иностранства независној држави коју претежно насељавају хришћани и анимисти. Америчко министарство спољних послова Ал-Башира је већ 1993. окарактерисало као званичног помагача терориста.
Како би наставио са својим активностима помагања исламистима Ал-Башир је постао један од значајних донатора, али и руководилаца муслиманског Дава покрета који се залаже за безусловно ширење ислама, мада званично пропагира мир међу религијама. На састанку лидера покрета одржаном 2010. у главном граду Судана, Картуму, учествовали су не само Ал-Башир, већ и Малик Абонго Обама и то, обојица, веома активно. Малик је сада извршни секретар ове организације за помоћ исламским терористима.
Захваљујући милијардама долара које је украо од свог гладног народа Ал-Башир је постао веома значајан донатор не само Дава покрета, већ и фондације која званично носи име америчког председника, мада очигледно ради противно интересима америчког народа. Некадашњи члан Муслиманске браће, Валид Шебат, јавно је упозорио како је однос Малика Обаме и Ал-Башира много приснији него што се мисли, а такође указује и на повезаност старијег полубрата председника Америке са Хасаном Ал–Турабијем, осумњиченим да је имао блиске контакте са организаторима напада на Светски трговински центар у Њујорку. Тураби се, наиме, помиње као оснивач суданске подружнице исламистичког Дава покрета. Истовремено је доказано да је Тураби био веома близак са „Слепим шеиком“ Абдел Рахманом, који је осмислио бомбашке нападе у Њујорку 1993. и 1994. године.
О другом „високом“ посетиоцу Томиславу Николићу, који је и аранжирао састанак српског председника и кенијског исламисте, Осми Ватрешу из Босне, председнику некаквог Балканског клуба мира, тек не треба губити речи. У свом роману „Страх од родне куће“ писац Фаиз Софтић описује један свој ранији сусрет са Осмом у Луксембургу током кога данашњи борац за мир покушава да га превари за ситне паре. Право шибицарење, рекло би се на београдском сленгу. У то време се Осмо као избеглица у Западној Европи прехрањивао тако што је од земљака тражио ситну позајмицу да би поправио ауто, дајући им као гаранцију свој број телефона у Франкфурту. Ауто, наравно, није био у квару, а Осмо је живео у Минхену.
Србија свакако заслужује интелигентнијег председника и квалитетнијег његовог саветника за спољне послове од младог Марка Ђурића кога је на ово место препоручила једино потпуна податност и оданост напредњачком лидеру Александру Вучићу.
Извор: магази Таблоид, ( објављено 2.9.2013 године)
