Међународне институције интерно су подијелиле посао у Босни и Херцеговини, па ће се тако европским питањима, укључујући измјену Устава у складу с пресудом Европског суда за људска права у случају “Сејдић-Финци”, бавити Канцеларија специјалног представника ЕУ у БиХ, док ће се Канцеларија високог представника бавити рјешавањем спора у Мостару.
Позивајући се на изворе блиске Канцеларији представника ЕУ Петера Соренсена, према том интерном договору, амбасада САД у Сарајеву бавити питањем НАТО-интеграција и реконструкцијом Федерације БиХ, што је тема коју је већ покренуо амерички амбасадор Патрик Мун.
“ОХР ће се бавити рјешавањем спора у Мостару. То је и једино питање око кога је у овом тренутку можда и могуће постићи консензус међународне заједнице у вези са евентуалним санкцијама против домаћих званичника. Високи представник има овлашћења да дјелује и у том правцу уколико договор не буде постигнут”, тврди извор.
Исти извор наглашава да су бесмислене тврдње о коришћењу овлашћења која у рукама има специјални представник ЕУ у БиХ.
“Притисак ће бити доста снажан, јер је у Бриселу процијењено да се без резултата у испуњавању договорене европске Мапе пута не би смјело улазити у наредну изборну годину, у којој неће бити могуће спроводити реформе. Притисак да, али санкције не, поготово јер у овом тренутку ниједна страна не чини довољно и не показује озбиљну спремност на компромис у испуњавању европских обавеза“ и да уколико такве спремности не буде, санкција ће свакако бити, ако, како је рекао, под њима подразумијевате отежан или никакав приступ земље европским фондовима, као и озбиљну пријетњу Брисела и Стразбура да ЕУ и Савет Европе наредне изборе у БиХ неће сматрати демократски валидним.
Да пријетње појединачним санкцијама против изабраних званичника нису реалне сматра и Лазар Продановић, посланик СНСД-а и члан Уставо-правне комисије Представничког дома Парламента БиХ.
Извори блиски водећим хрватским странкама у БиХ тврде да је иницијатива америчке амбасаде у Сарајеву о реконструкцији ФБиХ неозбиљна и неприхватљива за огромну већину Хрвата.
“Ријеч је о личној иницијативи амбасадора Патрика Муна, о којој се у Вашингтону и Загребу врло мало зна. То је или удовољавање Турцима, или сондирање терена за неке друге ствари, или, једноставно, улагање и правдање непотрошеног новца. Ако се у старту каже да нема трећег ентитета, а нико не каже да нема унитаризације ФБиХ, како неко уопште може и да помисли да би то Хрвати могли да привате”, наводи извор из оба ХДЗ-а у БиХ.
Оцјењује се, међутим, да ће притисци међународних званичника на домаће лидере у наредном периоду бити све снажнији и да ће се, умјесто санкција, ићи на слабљење политичких позиција појединих домаћих лидера и владајућих структура уопште.
„За РС би у овом тренутку било заиста значајно да владајућа шесторка на нивоу БиХ ријеши неко од европских питања. Уколико се то не деси, цијела земља, а не само РС, биће у проблему због тешке економско-социјалне ситуације, као и због смањења директних страних инвестиција које ћемо тешко привући без статуса кандидата за улазак у ЕУ”, упозиро је посланик СНСД-а и члан Уставно-правне комисије Представничком дома Парламента БиХ Лазар Продановић.
