Највећа српска асоцијација у дијаспори, Конгрес српског уједињења, позвала је пролетос све српске организације у дијаспори да преко суда траже од усташа и Ватикана повраћај имовине отете од побијених Срба у усташким логорима и затворима.
За тај процес ангажовани су амерички адвокати Џонатан Ливи и Том Истон, који су пред Федералним судом у Сан Франциску покренули парницу против Хрватског ослободилачког покрета, Ватиканске банке и реда Фрањеваца. У тужби која је поднета адвокат Леви, заступник Срба широм света, тражи од Ватикана и хрватских католика надокнаду за све што су усташе украле српском народу. У овај процес, у међувремену, укључили су се и Јевреји и Украјинци.
Усташе, Нацисти,…
ЦИА нам је дала врло важна документа, којима се може доказати одговорност усташа и Свете столице за прогон и пљачку Срба у НДХ – рекао нам је адвокат Ливи. У рукама адвоката Ливија налазе се четири важна документа ЦИА. – Они показују да је Доминик Мандић, велики економиста и генерални секретар Фрањевачког реда, био најближи сарадник фратра Крунослава Драгановића, организатора “пацовских канала” за пребег усташа из Хрватске.
Документи ЦИА показују да геноцид над Србима није био српска измишљотина, већ сурова стварност. Адвокати су на основу тих материјала већ 1. августа 2000. доставили Федералном суду у Сан Франциску доказе да се у Швајцарској банци налази благо у вредности од 1,25 милијарди долара, које је отето од побијених Срба. – ЦИА ми је доставила списак усташких функционера и команданата који су ликвидирали и пљачкали Србе у НДХ.
На том списку је Љубо Милош, који се хвалио да је лично убио 4.000 Срба. Ту су и др Мирко Пук, Иван Кувеџић, Вјекослав Блашков, свештеник Виљем Цецеља, др Јован Бален, Јанко Тортић, др Едо Булат, Милан Занић, др Јозе Думанчић.
Трећи документ ЦИА говори о улози Макса Лубурића, команданта усташких кољачких одреда у НДХ.
Сва документа америчке тајне службе носе ознаку “државна тајна”, што говори да су Американци јако добро знали шта су усташе чиниле Србима и Јеврејима. Питање је зашто су до сада о томе ћутали – каже адвокат Ливи.
Документи показују да је Швајцарска банка од усташа примала злато и сребро отето после геноцида над Србима. Влада САД је пронашла и друге трезоре у Швајцарској у којима су усташе склониле отето благо. Само део тог блага враћен је Титу. А један део пребачен је у Аргентину, да би се њиме финансирало скривање усташа пребеглих из Хрватске.
ЦИА има извештај из кога се види да је 1952. године, на пример, српско злато из Буенос Ајреса довожено у Швајцарску и стављано у трезоре Швајцарске, али и Ватиканске банке. – Први документ ОСС (Војне обавестајне слузбе САД) из 1944. јесте извештај америчког шпијуна Јаксековића из Загреба, који потврђује да је из Хрватске државне банке у Швајцарску националну банку у Цириху пребачено јуна 1944. године 500 килограма злата.
Други документ ОСС говори о томе да је Доминик Мандић 1946. године лично носио у Ватиканску банку опљачкано српско и јеврејско благо. На основу тог улога усташе су подигле у Швајцарској кредит од 2,5 милиона франака. А касније је др Анте Павелић, приликом бекства из Хрватске, подигао још 350 милиона франака. Из тога се види да су Срби и Јевреји животима и златом “плаћали” опстанак Анте Павелића и усташког покрета после 1945. године – тврди адвокат Џонатан Ливи.
Адвокати Ливи и Истон су суду у Сан Франциску предали прошлог месеца додатну тужбу, у којој на основу првог амандмана Устава САД опет оптужују Хрватски ослободилачки покрет, Ватиканску банку и Фрањевачки ред, али и Швајцарску банку и многе аустријске, аргентинске, шпанске, италијанске, португалске, немачке и америчке банке за скривање усташког опљачканог блага. Од банака је затражено да документују судбину српског злата и сребра, које су опљачкале усташе, и обезбеде репарације њиховим жртвама.
Извор: магацин.орг
