АНДРИЋГРАД – Тринаест мјесеци прије атентата у Сарајеву и четрнаест месеци прије аустроугарске објаве рата Србији, 28. маја 1913. године, тадашњи гувернер БиХ Оскар Поћорек упутио је писмо министру финансија Леону Билинском у Беч чији садржај увјерљиво свједочи о намјерама Аустроугарске да поведе велики рат.
У писму, представљеном данас у Одјељењу за историју Андрићевог института у Андрићграду, Поћорек наводи да „аустроугарска монархија свој главни задатак мора видјети у томе да се систематски спрема за, кроз неколико година, неминовни велики рат који ће бити вођен у, до крајности, тешким приликама“.
Одјељење за историју Андрићевог института у Андрићграду
„Разумљиво је да се у вријеме овога мирног, боље рећи припремног периода, мора ићи за тим да створимо подношљив однос са Србијом. Наравно да би била кобна заблуда, ако би се вјеровало, да би, чак и по цијену највеће предусретљивости у области спољашње и унутрашње политике, могли постићи да од Србије начинимо поузданог пријатеља.
Ако се, као што је по свој прилици случај, садашњи положај не искористи за то да се Србија начини безопасном на тај начин што би се сјединила с монархијом бар у облику једне трговинске, царинске и војне конвенције, мора се безусловно рачунати с тим, да ће се та држава у сваком будућем рату борити као отворен и огорчен противник на страни наших осталих непријатеља“, истиче се у писму.
Исто тако, каже Поћорек, мора се рачунати с тим да ће Србија вријеме до рата интензивно искористити да „за себе припреми земљиште за будући рат у БиХ, Далмацији, Хрватској и јужној Угарској“.
„Ми треба да будемо задовољни ако нам пође за руком да масу српског сеоског становништва и даље одржимо у његовом летаргичном стању, и ако одвратимо хрватску и муслиманску интелигенцију и полуинтелигенцију од прелаза у српски табор, односно од уједињења свих Јужних Словена, то јесте од заједничких тежњи које су на антидинастичкој основи“, наглашава се у писму.
Поћорек наводи да би то, према његовом мишљењу, био „правилник за поступање владе према домаћим Србима за најскорија времена“.
„Наклоњено, са највећим могућим опрезом, треба поступати са сељаштвом и колико је то могуће потпомагати његове економске интересе, а гдје је нужно и с безобзирном строгошћу. С интелигенцијом и полуинтелигенцијом треба бити попустљив, али никако изнад оне мјере која би могла изазвати неповјерење и незадовољство код Хрвата и муслимана.
Највиши принцип мора бити и остати да се на ове посљедње ослања, дакле да се у читавој земљи уопште и у скупштини влада с Хрватима и муслиманима, а српска опозиција да се прими као нешто што се не да избећи“, наводи Поћорек у писму.
Што се тиче питања „облигатног кметског откупљивања“, Поћорек истиче да с тим треба стати, јер је „већ само његово наговјештавање у последњој сесији делегација јако озловољило муслимане“.
„Ваша екселенција зна, да бих и ја био за ‘облигатно кметско откупљивање’, чим би се спољашња криза дефинитивно изравнала. Али док се то изравњавање само ‘одгађа’, морам одлучно савјетовати да се одустане од тога корака.
Ми, уосталом, дотле нећемо имати ни новаца за то, јер ће наше војно припремање, грађење железница, инвестиције… исцрпити нашу финансијску способност до крајњих граница“, додаје се у писму.
Поћорек наводи да се не може сложити ни са приједлогом о „стварању једног филозофског и правног факултета“ у најскоријем времену, јер би у том случају, како каже, без обзира на велике финансијске издатке, натоварили на себе, осим недисциплинованих средњошколаца, још и аналогне великошколце.
„Прије свега, треба утјерати у ред наше средњошколце и то истребљивањем професора који тјерају политику, стварањем конвиката… Ту мислим и на униформисање средњошколаца по галицијанском узору, али још немам о том одлучан суд“, наводи се у писму.
Поћорек истиче да је, према његовом мишљењу, најнужније постављање нормалнога стања у Хрватској, „јер ако би Загреб почео нагињати Београду – умјесто да послужи као противтежа за Београд, опасност би била еминентна“.
Поћорек у писму додаје да ће у најкраћем року поднијети списак завршених политичких државних процеса, као и оних који су у току, те изражава сумњу да ће бити у положају да предлаже помиловање или аболиције.
„Нешто сам слично учинио прве године свога боравка овдје да бих рашчистио посљедње остатке анексије, али успјех је био директно негативан, јер у овој земљи се благост увијек тумачи као – слабост“, истиче Поћорек.
Оскар Поћорек био је аустроугарски генерал, који је од 1910. године обављао дужност армијског инспектора аустроугарских трупа у БиХ, а од 1911. године био је прва личност Земаљске владе БиХ и у том својству имао је интензивну писану кореспонденцију са Бечом.
Оскар Поћорек упутио је писмо министру финансија Леону Билинском у Беч
По поријеклу био је германизовани Словенац и, према извјесним мишљењима, исказивао је велику нетрпељивост према Србима. Био је присутан у аутомобилу у којем су убијени војвода Франц Фердинанд и његова супруга војвоткиња Софија, 28. јуна 1914. године у Сарајеву.
Леон Билински био је аустроугарски министар финансија који је у вријеме писане кореспонденције са Поћореком био задужен за БиХ.
Извор: Срна
