I
Родоначелник свете лозе Немањића Стефан Немања био је најмлађи син Завиде и брат великог жупана Тихомира, Страцимира и Мирослава.Делови Рашке којима је Немања владао биле су топличка,ибарска и расинска област. Ове територије наслањале су се на тада моћно византијско царство којим је управљао цар-ратник Манојло Комнен.
Рашка је стално задавала проблеме наследнику римског царства и ратови са њом били су исцрпљујући и неисплативи. Царска војска није могла задобити међународну славу ако победи „полудивљи народ“ по балканским гудурама, а увек је постојао ризик да га на неприступачном терену те исте хорде победе и понизе.
Осим војних похода Византија је често примењивала оно у чему је била позната и најбоља-дипломатију.
Лукавство Византинаца било је чувено па се тако цар Манојло приликом припремања рата са Угарском улогорио 1162. (неки извори помињу 1158. годину) у Нишу и позвао суседног српског великаша у госте.
Овај сусрет промениће ток српске историје јер се тада за те прилике десило нешто потпуно неуобичајено.
Наиме, приликом сусрета Немање и цара Манојла намоћнији цар у Европи тог времена срдачно је загрлио и на изненађење свих присутних пољубио српског кнеза.
Знао је Манојло да Рашка може поново ступити у савез са Угарима као средином 12. века за време великог жупана Вукана који је остављен на цедилу од својих савезника Млечана и Нормана бос,гологлав и са омчом око врата морао да тражи милост од цара. Није било паметно ризиковати још једну издају својих вазала па неће штетити ако великом жупану Тихомиру цар да до знања да постоји још један претендент на српски престо.
Амбициозни Немања знао је да капитализује ову драгоцену наклоност, био је веран савезник у рату са Угарима и врло брзо постао владар Рашке поразивши свог брата Тихомира код Пантина на Косову коме је цар Манојло подарио велику војску састављену од Грка,Франака и Турака.
Био је то тест византијског цара који се потајно дивио младом Немањи, јер цар није сам предводио своју војску већ је дозволио да се на бојном пољу одлучи ко заслужује да жупански трон.
Сусрет у Нишу означио је успон Стефана Немање и почетак стварања прве српске династије.
Немања и Барбароса
II
Када је цар Манојло умро дошло је до потреса не само у царству већ и шире.Претензије на Балкан показују Угри који заједно са Србима улазе на територију Византије и освајају чак и утврђене градове.
Немања се овде показао и као добар војсковођа јер је имао дисциплиновану и респектабилну војну силу. Поред овог талента није изостајао ни осећај за дипломатију.
Било је време да после територијалног проширења и заузимања Зете Србија стабилизује свој положај и на међународној сцени.
1187. године Јерусалим је пао у руке неверника и на западу се спремао нови крсташки рат који је требалo да предводи немачки цар Фридрих Барбароса ( уз француског краља Филипа Августа и енглеског краља Ричарда Лавље Срце).
Крсташи су имали горка искуства из претходног рата приликом пролаза кроз територије које је контролисала Византија те су овог пута желели гаранције у виду безбедности и снабдевања.
Немања једноставно није смео да испусти овакву прилику. Још за Божић 1188. његови преговарачи отишли су у Нирнберг да на двору цара Фридриха уруче писмо свог господара у коме се истиче његова жеља да лично поздрави немачку војску и сретне се са царем, а за место сусрета предлаже Ниш, његов најпознатији град који намерава да учини престоницом.
Огромна војска од око сто хиљада људи стигла је у лето (јул месец) 1189. године у Ниш где је велики жупан Немања са својом свитом дочекао цара Фридриха.
Иако су се вековима касније о овом сусрету испредале разне легенде он је пре свега значајни спољно-политички успех младе српске државе која се борила за опстанак и легитимност својих владара. Немања је тражио признање за ранија освајања и предлагао Немцима савез, којем су се касније прикључили и Бугари, да заједно нападну Византију како би се Рашка не само територијално проширила већ постала немачки вазал и добила потврду својих нових граница.
Овај сусрет није донео оно што је Немања очекивао.
Поменути савез није дуго трајао и после освајања Пловдива и опсаде Једрена Немци и Византијци склопе споразум те цар Исак Анђел дозволи Фридриху да пребаци своју војску у малу Азију.
Оставши без свог савезника Срби су сада суочени да самостално ратују са Цариградом и тако је после битке на Морави Немања доживео пораз, али не и катастрофу,каква су била ранија искуства.
Наиме, после ове изгубљене битке византијски цар је морао да преговара на равноправној основи са српским жупаном о враћању раније заузетих територија, те је тако и Ниш поново остао изван Рашке, али је Србија добила своју међународну потврду. Колико је Рашка оснажила за време владавине Немање говори и чињеница да је само двадесет година раније он доживео Вуканову судбину да гологлав,босоног и са омчом око врата моли цара за милост који га,да би свој тријумф увећао, одводи у Цариград како би га изложио подмеху и погрди престоничке светине.
Сада, после ове нишке епизоде, Немања је био респектабилни фактор на Балкану са којим се морало преговарати и на кога се морало рачунати.
III
Много већи потрес не само на Балкану већ и у Европи био је пад Цариграда током четвртог крсташког рата 1204. године. Србија, која је своју државност и јединство базирала пре свега на православљу, се почетком тринаестог века нашла између две јаке католичке државе-Угарске и Латинског царства.
Коалиција цариградског узурпатора Хенрика и угарског краља Андрије значила би катастрофу за Рашку и њеног владара Стефана Немањића (Првовенчаног).
Знајући да војно не може да се одупре оваквој сили он је потегао своје најјаче оружје-дипломатију.
Латински цар је позвао угарског краља да се сретну у Нишу и да у овом древном граду договоре коначни напад на Рашку. Међутим, Стефан је био бржи те у пролеће 1216. године дочека Андрију у граду Равном.Састанак је трајао дванаест дана и српски жупан је постигао пун дипломатски успех.
Може се и замислити колико је Хенрик био изненађен када је видео дојучерашњег свог савезника Андрију како заједно са Стефаном и његовом војском долази у Ниш. Латински цар је био посрамљен и било је јасно да у Нишу неће започети заједнички поход Латина и Угара већ да је Стефан добио нови статус у региону који ће 1217. године потврдити краљевска крана коју му шаље папа Хонорије трећи.
Цар се из Ниша упутио у своју престоницу преко вијугавих стаза и кланаца где га је дочекала Стефанова војска, и готово сигурно би царска армија била уништена од стране Срба да Стефан није послушао Андрију и пустио крсташког узурпатора да оде у своје царство.
Немањићи су судбоносно везани за Ниш и овај град сведочио је многобројним догађајима који су обележили средњевековну српску државу.
Извор: Српски културни клуб
