Откривенa подморница – носач авиона, јапанско ратно чудо!
Подморница класе „сен-току“, дугачка 122 метра, међу највећим подморницама које су икада изграђене пре појаве нуклеарних, откривена је у близини југозападне обале хавајског острва Оаху, на дубини од 701 метар. Јапанци су изградили укупно три овакве подморнице – носаче авиона.
Амерички научници случајно су, у близини обале Хаваја, открили јапанску подморницу из Другог светског рата, технолошко чудо тог доба, која је требало да учествује у нападу на Панамски канал, а завршила је на дну Пацифика пошто су је потопиле америчке снаге.
Подморница класе „сен-току“, дугачка 122 метра, међу највећим подморницама које су икада изграђене пре појаве нуклеарних, откривена је у августу у близини југозападне обале острва Оаху на дубини од 701 метар, а од 1946. води се као нестала, саопштили су научници Хавајског универзитета у Манои.
Подморница „И-400“ и друга „И-401“, која је пронађена близу Оахуа 2005, могле су да пређу један и по пут око света без доливања горива, пренео је Ројтерс.
„Сен-току“ у токијском заливу
Америчка морнарица је заробила пет јапанских подморница, међу којима „И-400“ на крају Другог светског рата и пребацила их у Перл Харбур ради инспекције, саопштили су јуче научници.
Снаге САД су потопиле подморнице и тврдиле су да немају никакве информације о њиховој тачној локацији у очигледном покушају да спрече да технологија доспе у руке Совјетског Савеза, који је захтевао да подморнице буду враћене у Јапан.
Откриће „И-400“ је објављено у понедељак, пошто је америчка Национална океанска и атмосферска управа НОАА, која је учествовала у проналажењу подморнице, своја открића поделила са Стејт департментом и јапанским владиним званичницима, навели су истраживачи.
Историјат јапанског ратног технолошког чуда
Последњих месеци Другог светског рата, Јапан је учинио и последњи напор да рат пресели на америчко тло својим тајним оружјем, подморницом – носачем авиона „И-400“
Идеја о подморници која носи авионе није била потпуно нова – Немци, Французи и Британци експериментисали су са својим идејама још од краја Првог светског рата.
Летелице су коришћене за извиђачке задатке и контролу ватре оружја са подморнице.
Првих месеци рата, јапанска флота се много ослањала на подморнице. А успешан напад на Орегон од стране „И-25“ 1942. године, показао је да та подводна пловила могу неопажено проћи кроз линије америчке морнарице, за разлику од бродова.
Адмирал Исороку Јамамото, командант јапанске комбиноване флоте, изумео је јуришну подморницу великог домета, са могућностима тактичких напада из ваздуха.
Нова „И-400 сен-току“ класа је дизајнирана и направљена тако да може да носи бомбардере уместо лаких извиђачких летелица – оружје које ће изводити хируршки прецизне нападе и ширити страх међу становништвом САД.
Свака подморница је могла да понесе три бомбардера, што је значило да је имала велики хангар. Да би се спречило да тај додатни товар преврне подморницу, развијен је труп у облику два цилиндра.
Крајњи производ је имао 122 метра, и покретали су га дизел мотори укупне снаге 7.770 коњских снага, односно четири мотора од по 2.400 кс. Њен радијус кретања је био двоструко већи од највећег у то време.
Наоружање је подразумевало топ од 140 милиметара на палуби, четири противавионска митраљеза и осам торпедних цеви, пречника 53 цм.
Изградња само пет подморница је започета, а прва комплетирана је испловила у децембру 1944. године. Још две су изашле из погона пре краја рата, споменуте „И-401“, и „И-402“.
Извор: РТС.срб
