30. новембра 1977. – Умро српски писац Милош Црњански, можда највећи „мађионичар ријечи“ у нашој књижевности. У Бечу и Паризу је студирао историју умјетности и филозофију, дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. Радио је као професор и новинар, а од 1928. је био у дипломатској служби у којој га је у Риму затекао Други свјетски рат. Из Рима је касније отишао у Лондон. Вратио се у Београд 1965, послије чега је објавио посљедње дјело – „Ембахаде“. У роману „Сеобе“, чији је први дио написао 1929, а други 1962, успио је да поетизује историјску визију инспирисану трагичним расијањем Срба, а да је не лиши чињеничне основе. Роман је велика историјска фреска и поема о лутању и беспућу. Остала дјела: романи „Дневник о Чарнојевићу“, „Кап шпанске крви“, „Код Хиперборејаца“, „Роман о Лондону“, пјесме „Лирика Итаке“, „Ламент над Београдом“, новела „Прича о мушком“, драме „Маска“, „Конак“, „Никола Тесла“, путописи „Љубав у Тоскани“, „Књига о Немачкој“, „Наша небеса“, „Наше плаже на Јадрану“.
Извор: СРНА
Шампиони.Срб/писци/
Милош Црњански
Ћирилица – српски.
http://www.goodreads.com/book/show/8487107-dnevnik-o-arnojevi-u?from_search=true
Латиница – хрватски?Амазон о издању БИГЗ-а из Загреба?
Милош Црњански: Испунио сам своју судбину.
Странице Задужбине Милоша Црњанског и дан данас немају српско писмо – српску ћирилицу.
Странице „Задужбине Милоша Црњанског“. И даље без ћирилице? У 21. веку.
Зашто? Да ли „Задужбину Милоша Црњанског“ – српског писца финансира хрватско посланство у Београду или „српско“ министарство културе?
Шта је српско писмо данас? Ево одговора из Унеска.
Додатак: Чувари ћирилице
http://www.vijestio.com/vijesti/120-godina-od-rodjenja-milosa-crnjanskog/
Видите и писмо Задужбини Иве Андрића:
http://www.vijestio.com/kultura-2/pismo-andricevoj-zaduzbini/
