„Руски медвед јаше на гасној цеви“, један је од слајдова упечатљиве презентације мађарског државног секретара за енергетику, Пала Ковача, одржане током недавне будимпештанске конференције посвећене „Јужном току“. Он нас је тако подсетио на минуло доба, када су несигурни покушаји Русије да повећа своје присуство на европском енергетском тржишту, деловале незграпно. Сада се тога можемо сетити само уз осмех, што је признао и поменути државни секретар Мађарске. Данас његова земља увози преко 80% нафте и гаса из Руске федерације! Но, то код Мађара не ствара комплекс зависности.
Напротив! Код мађарске елите изгледа да се искристалисао консензус у вези са изградњом магистралног гасовода „Јужни ток“. С тим ставом слаже се и српски политиколог и геополитичар, Срђа Трифковић, који сматра да се ради о томе да Мађарска на основу поменутог пројекта жели да увећа свој стратешки значај, и то како у геополитичком тако и инвестиционом смислу.
Како код било, у Будимпешти и Мађарској температура је ових дана била слична као у Београду и Србији. То битно утиче на потребу за гасом, која је тренутно мања него када су температуре много ниже. Но, и тада је ту руска компанија „Гаспром“, која је у стању да задовољи све веће европске потребе за тим енергентом. И то без Украјине, која, шпекулишући својим транзитним положајем, до сада је већ више пута угрожавала интересе европских корисника руског гаса. Уз помоћ „Јужног тока“, они ће много лакше и безбедније бити остварени!
А што се тиче споменуте конференције у Будимпешти, она је последња у низ аналогних манифестација у престоницама држава учесница у паневропском пројекти „Јужни ток“. Можда и стога што његова реализација улази у интензивну фазу, будимпештанска конференција је привукла велику пажњу. И то како светских угледника који снажно подржавају изградњу „Јужног тока“ – као што је бивши шпански премијер и један од оснивача ЕУ, Хосе Марија Аснар – тако и, примера ради, бројних британских дипломатских представника у Мађарској и Аустрији. Што је посебно занимљиво, њих је најпре интересовао одговор на питање: ко ће градити „Јужни ток“ у Србији?
Оставимо сада тај „куриозитет“ по страни, и вратимо се кључном носиоцу тог пројекта – „Гаспром“-у. Према мишљењу његовог представника, Александра Сиремјатина, несумњиво је да нас у наредном периоду чека раст потражње за гасом у Европи, а њу реално може да задовољи руски гасни гигант. О димензијама тога говори и његова изјава ексклузивно дата аутору овог текста, да је између Москве и Скопља закључен договор према коме ће из Бугарске у Македонију бити изграђен један крак „Јужног тока“. Тиме ће бити подигнут ниво њене безопасности, и то не само енергетске!
У најскорије време очекује се и закључивање сличног споразума са Босном и Херцеговином, у коју би крак „Јужног тока“ ишао из Србије. То ће, како се очекује, резултирати не само већом и сигурнијом испоруком гаса БиХ, већ и заједничком изградњом четири нове електричне централе од стране „Гаспром“-а и Републике Српске. У вези са тим, према речима господина Сиремјатина, треба очекивати и убрзано јачање шире сарадње између Бања Луке и Београда, односно РС и Србије, која постаје једна од кључних карика у вези са снабдевања Европе руским гасом, односно у контексту руске енергетске геополитике.
Када се анализирају наведене информације, постаје јасно да је руској страни циљ да Србија, али и Бугарска као и Мађарска, постану регионални гасни лидери, који снабдевају своје суседе тим енергентом. Србија, за сада је то већ јасно – Босну и Херцеговину (а можда и друге државе региона). Бугарска – Македонију, а Мађарска, највероватније, Словачку. Могућност да се последње деси, са мађарске стране, за сада је већ потврдио саветник за енергетику премијера Виктора Орбана – Река Шемеркени.
Недвосмислено је јасно да и уз помоћ „Јужног тока“, Русија на адекватан начин стиче капацитете за дугорочно снабдевање Европе гасом. С друге стране пројекат изградње система за транспорт течног гаса, који би кретао од лучких постројења на хрватском острву Крк, те би ишао преко Мађарске и Словачке у Украјину – за сада је искључиво у сфери теорије. Штавише, и када би био реализован, према мишљењу Министарства за национални развој Мађарске, преко њега би могао да се транспортује и руски течни који би стизао преко Балтика.
На крају да се вратимо вратимо метафори мађарског државног секретара за енергетику. Време је да се пређе са „папирнатих гасовода“ на оне реалне, металне! То је у интересу свих држава већ сада или потенцијално укључених у те пројекте. Коначно, време је да изведемо и један фрапантни закључак: руски гасни гигант, који је многима деловао као незграпни, трапави медвед, дефинитивно је надиграо – и то по њиховим, тржишним правилима игре – западне енергетске корпорације. То више нико не би смео да превиђа!
Олег Бондаренко – Политиколог
Превод са руског: Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ
Видовдан
