Вијести, Култура

Добар је сваки човек који је свој

Београд – Потресна драма о подељеном граду – филм „Одбрана и заштита“ сценаристе и редитеља Боба Јелчића, након Берлина, Пуле, Сарајева, коначно ће бити приказан и у Београду. Апсолутни победник 60. Пулског фестивала имаће своју београдску премијеру на Фестивалу ауторског филма 30. новембра у Дому омладине.
Богдан Диклић

Богдан Диклић

У филму о Славку, Хрвату из Мостара, који не може отићи на сахрану свог старог пријатеља муслимана јер се плаши реакција својих суседа и Драгана, политичког моћника, главну улогу игра Богдан Диклић, који је за свој рад награђен Златном ареном и Срцем Сарајева. Поред Јелчићевог остварења, Диклић игра и у филму „Мамарош„ Момчила Мрдаковића, који је тренутно на репертоару домаћих биоскопа. У паузи између снимања нових епизода телевизијске серије „Отворена врата“, Диклић за Данас говори о својим новим филмовима.

Након филмских фестивала у Берлину, Пули, Мотовуну, Сарајеву, филм „Обрана и заштита“ биће приказан и у Београду. Какве реакције публике очекујете?

– Никада не очекујем ништа. Кад снимам, настојим и трудим се да то што радим, урадим на најбољи могући начин, као и све колеге око мене, као и редитељ. Онда се деси Пулски фестивал и на њему седам Златних арена и две награде критике, па Мотовун, па се десе два Срца Сарајева. Нисам ни то очекивао, нит сам се оптерећивао тиме хоћемо ли ићи у Берлин и добити неке награде.

У питању је прича о Мостару, подељеном граду…

– Филм није прича о Мостару већ се догађа у том граду. Редитељ и сценариста Бобо Јелчић је из Мостара, али филм није о Мостару.

Занимљиво је да филм уопште не помиње рат, национализам…

– То је филм о миру. Бобо је јако лепо рекао да је то филм о миру, а ја сам додао „каквом-таквом“. Боље је – не гине се, не пуца се, али људи нажалост још увек пате. Али ваљда ће и то престати једног дана. Један од најведријих, највеселијих, најзнаменитијих градова од пре две деценије, да доживи такву судбину. Не треба више копати по томе, не треба свакодневно и сваког тренутка тражити кривце, мрзети их. То треба сместити у историју и живети живот.

Извор: Данас

Скраћени пренос интервјуа

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *