Вијести, Регион

Све војводе Драже Михајловића

Draza-Aksentijevic-kmet-sela-Ba

У Дражиној организацији – Југословенска војска – током Другог светског рата је проглашено 40 четничких војвода. Од овог броја, 30 је прогласио војвода Илија Трифуновић Бирчанин, а 10 мајор Јездимир Дангић. Рачунајући и војводу Бирчанина, то је укупно 41 војвода.

Сем тога, за сада је познат списак од 56 војводе Косте Пећанца из Јужне Србије који су прешли у Дражину  организацију. Тај списак, који је сачинио историчар Александар Динчић, објављујемо у наредном чланку.

Бирчанин је, самоиницијативно или на Дражин предлог, прогласио следеће војводе:

– генерал Мирослав Трифуновић, војвода шумадијски,

– капетан Драгослав Рачић, војвода поцерски,

– поручник Никола Калабић, војвода опленачки,

– мајор Драгутин Кесеровић, војвода копаонички,

– поручник Звонимир Вучковић, војвода таковски,

– поручник Предраг Раковић, војвода љубићки,

– капетан Душан Смиљанић, војвода гружански,

– капетан Александар Саша Михајловић, војвода авалски,

– потпоручник Милутин Јанковић, војвода драгачевски,

– мајор Велимир Пилетић, војвода крајински,

– поручник Нешко Недић, војвода ваљевски,

У Босни: поручник Урош Дреновић и Доброслав Јевђевић.

У Херцеговини> мајор Петар Баћовић (војвода калиновички), Петар Самарџић, поп Радојица Перишић и Саво Ковач.

У Далмацији: поп Момчило Ђујић, Мирко Марић, Брана Богуновић, Мане Роквић и Влада Новаковић.

У Словенији: капетан Карл Новак.

У Црној Гори: генерал Блажо Ђукановић, пуковник Бајо Станишић, капетан Павле Ђуришић (војвода дурмиторски) и капетан Мило Ракочевић.

У Старом Расу: капетан Војислав Лукачевић.

У Врховној команди: мајор Захарије Остојић (војвода дрински).

У штабу војводе Илије Трифуновића: капетан Радован Иванишевић (војвода динарски).

(Извори: Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 1.000; Зборник докумената, том 14, књига 1, 420; АВИИ, ЧА, К-289, рег. бр. 5\1.)

Војводе које је 10. децембра 1941 прогласио командант Источне Босне мајор Јездимир Дангић:

–         За Сребренички срез: Перо Ђукановић, Чеда Филиповић и Риста Перић.

–         За Зворнички срез: Радивоје Керовић.

–         За Рогатички срез: Драго Митровић, Милан Ђерић и Тома Мањкало.

–         За Власенички срез: Бошко Перић и Радивоје Косорић.

–         За Чајнички срез: Ристо Гавриловић.

(Извор: Б. М. Јевтић, Биографије војвода Југословенске војске у Отаџбини, Београд, 2011.)

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *