Пред којим судом ће одговарати они који су у Косовској Митровици разбијали гласачке кутије, којем суду ће се жалити Крстимир Пантић и пред ким ће српске судије на КиМ убудуће полагати заклетву, само су нека од питања, о којима су јуче полемисали посланици ДСС-а и Никола Селаковић, министар правде, у оквиру расправе о амандманима на предлог закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава у српском парламенту.
Посланици ДСС-а уложили су амандмане, којима траже да судови на КиМ буду укључени у предлог закона, тврдећи да то што их сада ту нема, значи да, како је рекао Петар Петковић, Србија овим законом уводи Бриселски споразум у правни систем државе Србије, а по којем ће судска власт на КиМ функционисати у оквиру правног система Косова. Петковић је питао министра Селаковића: „Коме ће судије полагати заклетву? Да ли председнику Народне скупштине Србије, или председнику лажне државе Косово? Јасно је да укидањем судова на КиМ ви убијате државу Србију у јужној покрајини.” Санда Рашковић-Ивић је хипотетички питала министра: „Ако се нађу они који су разбијали кутије у Косовској Митровици и утврди да је део њих из централне Србије, а део из Косовске Митровице, где ће им бити суђено и где ће бити последња судска инстанца – у Београду, или у Приштини?”
Одговарајући на ова питања, министар Селаковић је што се тиче „разбијача кутија” рекао:„Србија је у могућности да суди и процесуира сваког свог грађанина, а делегацијом надлежности за поступање у одређеној ствари може се овластити било који суд који је стварно надлежан на територији Србије. Другостепени би био непосредно надређени Апелациони суд у односу на онај који би судио у првом степену. Тако да је могуће да делегацијом надлежност добију Виши суд у Краљеву, или у Нишу, другостепени би био у Крагујевцу, може да буде и Виши суд у Београду, не видим препреку. Што се тиче увођења Бриселског споразума, тај акт нисам помињао, осим кад ми је једна посланичка група поставила то питање, а она је пре десет година у правни промет увела могућност потпуне дерогације Устава политичким споразумом, као што је био Београдски споразум. Тај споразум је закључио 2003. године тадашњи председник СРЈ Војислав Коштуница са човеком који је у време бомбардовања СРЈ био генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана, а њих двојица су потом ставили свој потпис и укинула СРЈ. Немамо ниједан пример у нашој уставној историји да је неко пуким потписом укинуо устав једне државе. Дакле, никакве споразуме нисам спомињао и онај ко каже да овај закон укида судове и тужилаштва на КиМ, тај не говори истину.”
Реплицирајући министру Рашковић-Ивић је рекла да је хтела одговор на питање како ће те ствари изгледати на КиМ. Селаковић је казао: „Да је постављено такво питање, ради политичке коректности, поставио бих друго, или бих одговорио – исти они који су процесуирали виновнике мартовског погрома на КиМ. Да ли су то били органи државе Србије? Нису и не би било политички коректно да тако нешто питам.”
Дејан Михајлов (ДСС) питао је коме ће се жалити кандидат за градоначелника Косовске Митровице Крстимир Пантић, пошто тврди да је покраден? Селаковић му је одговорио: „Постоји више судова, Основни и Виши суд у Косовској Митровици, Апелациони у Нишу…”
