Један је од централних догађаја на Косову и Метохији последњих дана хапшење албанске еукстремистичке организације, повезане с Ал-Каидом. Одакле је у јужној српској покрајини Ал-Каида, те какве ће то последице имати за читав балкански регион?
Коментар за Глас Русије српског војног аналитичара, председника комитета српског парламента за Косово и Метохију Милована Дрецуна.
Последњих неких деценију и по доласка међународних снага на Косово и Метохију ту се инсталирала група међународних џихадиста, разних радикалних екстремиста и исламских невладиних организација коју су под маском хуманитарног деловања заправо служили за финансирање радикалног ислама. Тај пробој је евидентан не само на Косову и Метохији већ веома интензивно у Македонији, у Албанији, у БиХ, наравно и у Рашко-Полимској области, такозваном Санџаку, у Централној Србији, али и у више градова у Централној Србији, као што, рецимо, Београд.
И ту је направљена једна снажна мрежа радикалног ислама која има регионални характер и која је веома добро повезана са сличним интернационалним џихадистичким радикалним екстремистичким и терористичким групама и у Европи и ван Европе, по целом свету. И та база последњих година служи за регрутовање џихадиста. Да ли се ради о џихаду на Кавказу, или у Либији, или у Сирији, није битно. Показало се да ухапшена група заправо у средишту има екстремисту који је био у Сирији, који се повезао преко једне Сиријске екстремистичке групе која је блиска Ал-Каиди. Он је повезао са том терористичком мрежом и припремао након повратка на Космет терористичку акцију.
Дакле, годсинама се и ја борим да се разоткрије та снажна база радикалног ислама на Косову. Дошао сам до неке документације о њеном постојању, финансирању, организацији и деловању управо од стране међународног присуства. Постоји централна обавештајна служба УН која је имала комплетну документацију. У тој документацији су се идентификовали носиоци радикалног ислама, посебно, рецимо, у Призрену где делује група Самед-ал-Хизри Алахова војска. Било је присутно снажно деловање и повећање броја екстремиста у Гњилану где је заправо и матична територија деловања ухапшене групе. Али поред тих сазнања КФОРа, ОЕБСа и обавештајних служби међународног присуства УН ништа се озбиљније није предузимало да се заустави ширење те базе. Ево сада имамо тај резултат да је унапшена терористичка група која је директно повезана са Ал Каидом. А само да вас подсетим. Својевремено је процурила информација да је у Албанији направљен састанак са Бин Ладеном на којој су били и Сали Бериша, бивши албански премијер, Хашим Тачи и Рамуш Харадинај. Та информација није демантовала.
Постоје западни новинари који тврде да су Бин Ладена видели тамо. И те везе се датирају заправо још од периода припреме оружаног насиља, тероризма и побуне Албанаца на Косову и Метохији. Дакле, ја се бојим да се у наредном периоду та база радикалног ислама и џихада на Косову и Метохији јакати и да она буде не само фактор регионалног угрожавања за безбедност. Видимо да угрожава безбедност и земаља попут Сирије, свакако и Руске Федерације зато што има појединаца који учествују у такозваном џихаду на северу Кавказа. Аки и многе европске земље су идентификоване значајне везе са радикалним исламистичким групама на подручју Велике Британије. Такав развој догађаја захтева регионални одговор у најмању руку.
И мене радује да се у последње време успоставља сарадња између полиција земаља у региону да би се постепено припреми терен за ефикасни одговор. И да вас још подсетим уколико је опасна та мрежа балканског џихада. Недавно је ухапшена терористичка група у којој су били припадници екстремистичког покрета у центру Србије, у Шумадији. Дакле, ту нема муслиманског живља, али је носилац те групе човек који је био православне вероисповести, прешао у ислам, пришао вехабизму и кренуо путем терористичког деловања. Дакле, иммо и тај извесан изазов на којем ћемо у наредном периоду озбиљно сведочити који ће по мени бити највећи изазов за безбедност целог региона.
Ситуацију у вези са хапшењем на Косово и Метохији албанске екстремистичке групације, повезане с Ал-Каидом, коментарисао је за Глас Русије српски војни аналитичар, председник комитета српског парламента за Косово и Метохију Милован Дрецун.
