БЕОГРАД – Учесници међународне научне конференције „Балкански ратови у свјетлу геополитике у 21. вијеку“ апеловали су на стручну и ширу јавност Србије и других земаља Балкана, као и Русије, да се успротиве инструментализованим покушајима историјског ревизионизма и политичке злоупотребе балканских ратова.
„Како се приближава стогодишњица од почетка Првог свјетског рата, све су интензивнији и дрскији покушаји историјског ревизионизма усмјереног на прекрајање стварних узрока и повода тог великог сукоба“, наводи се у закључцима ове конференције на којој су учествовали академици и бројни експерти из Србије, Русије, Републике Српске, Црне Горе и Македоније.
Учесници конференције су истакли да неки евроатлантски центри моћи грубо прекрајају балканске ратове и Први свјетски рат преко својих историчара, медија и других полуга утицаја, те желе да оправдају своју политику у прошлости и нађу изговор за своја актуелна геополитичка стремљења.
„Сви имамо моралну обавезу да се томе енергично супротставимо“, наводи се у закључцима са ове конференције.
Руски амбасадор у Србији Александар Чепурин рекао је да су руско–српски односи данас још јачи него у прошлости и да је Русија увијек била геополитички друг Србији у тешким временима.
Он је навео да је данас, као и много пута у прошлости, пред Србијом доношење озбиљних одлука и да треба наћи рјешења која могу да задовоље већину Срба, а дио српског народа који живи на Косову и Метохији мора да буде безбједан.
Предсједник Центра за стратешку сарадњу Републике Српске Предраг Николић рекао је да је БиХ била територија за експериментисање Аустро-Угарске у њеним настојањима да буде доминантна сила у Европи у 20. вијеку и да је све учињено да се спријечи уједињење српског народа.
„БиХ је поприште виртуелне историје, стварања синтетичких нација, лабораторија у којој је посијано сјеме аустроугарског Балкана“, рекао је Николић и додао да је „велика Србија“ флоскула којом су се увијек прикривале намјере Запада за доминацијом на Балкану.
Руски академик Јелена Гускова рекла је да се о судбини БиХ и српског становништва 1995. године одлучивало без утицаја Русије, која је јако повезана са српским народом.
Она је навела да је атентат на Франца Фердинанда који је извршио Гаврило Принцип протумачен у Бечу као политички атентат Србије, иако никаквих доказа за то није било.
Гускова, која је и члан Сената Републике Српске, подсјетила је да је Њемачка 1976. године изнијела став да се послије Титове смрти треба осветити Србима, јер су у два свјетска рата стали на страну савезника и тако допринијели томе да Њемачка изгуби рат.
Конференцију су организовали Центар за развој међународне сарадње и руска Амбасада у Београду.
