БEOГРAД/ПOДГOРИЦA – Ннавршаваjу се тачно два века од рођења писца „Горског виjенца“ Петра ИИ Петровића Његоша, митрополита црногорско-приморског.
Његош jе рођен као Раде Tомов Петровић 1. (13. новембра) 1813. у Његушима, а умро на оближњем Цетињу 19. (31. октобра) 1851. године.
У Mитроплиjи црногорско-приморскоj СПЦ, од ове године jе 19. маj датум празновања Његоша као светитеља.
Његош jе jош као млад владар средио политичке прилике у земљи, организовао судове, издеjствовао повећање помоћи од Русиjе, установио сенат, подигао прву основну школу и основао штампариjу (1834. године).
По властитоj жељи Његош jе септембра 1855. године, у време владавине књаза Данила Петровића, сахрањен у капели на Ловћену.
Tу капелу jе управо Његош замислио као цркву Светог Петра Првог Цетињског, свог стрица и претходника на владичанском трону, као маузолеj. Управо jе песник и владика Његош прогласио Петра Цетињског за свеца. Tом свецу jе у календару СПЦ посвећен 31. октобар.
Пре него што jе 1974. године, на врху Ловцена, замењена гранитним маузолеjом – споменичким комплексом, коjи jе проjектовао хрватски ваjар Иван Mештровић, капела jе неколико пута претрпела велика оштећења, наjвише у Првом светском рату, краjем 1915. године, када jе погођена проjектилима аустриjске артиљериjе.
Средином двадесетих година прошлог века jе направљена нова капела, у коjу су тада пребачене Његошеве кости.
Kада jе направљен маузолеj, камење коjим jе била озидана капела jе обележено и похрањено у подножjу Ловћена, са идеjом да се на другом месту обнови капела.
O Његошу, коjи се сматра наjвећим и српским и црногорским песником први jе писао његов савременик српски писац Љуба Ненадовић у „Писмима из Италиjе“. Ненадовић, коjи се са Његошем сретао у више наврата у Италиjи, и у своjим Писмима о Црногорцима jе опевао Црну Гору и њене становнике, то jе слика одушевљена и идеализована, али занимљива, пуна анегдота и духа.
У центру Београда, између Kапетан-Mишиног здања и филозофског факултета jе његов бронзани лик, дело Сретена Стоjановића. Подигнут jе 1994. године. У општини Бачка Tопола jедно место назива се Његошево.
Пре тачно пола столећа, поводом 150-годишњице Његошева рођења, у Црноj Гори jе уведена и данас наjвећа књижевна награда на бившим jугословенским просторима. Награда коjи носи његово име се додељуjе jедном у четири године.
