У рубрици Београдске приче Вечерње новости доносе текст о турцизмима у српском језику, као и то да већина назива београдских квартова носи име по ријечима из турског језика.

Пише: Зоран Николић (Вечерње новости)

Ако желите да насекирате београдске историчаре и археологе, онда обавезно помените како наш главни град има „Калемегданску тврђаву“. То је, просто, нетачно, јер овај град има само Београдску тврђаву, али и парк, односно поље испред ње. Е, то је Калемегдан.

Затим послушајте опште, устаљено мишљење да реч Калемегдан значи – „бојно поље“ – и опет ћете се избрукати пред зналцима.

– Шта значи реч „мегдан“ ако није „двобој“ – упитаћете се, и опет добити негативан одговор.

Мегдан и поље

У помоћ смо позвали Бојана Петковића, филолога и турколога, који је у Турској живео седам година, упоређујући своја стручна и практична знања. Сада је професионални туристички водич, специјализован за турске туристе у Србији, као и наше које крену пут Турске.

– За почетак, „кале“ значи тврђава, ма како да је ова, наша, имала Горњи и Доњи град – почиње Петковић причу за „Новости“.

– Појам „кале“ била је одредница која је обележавала простор испред тврђаве, а реч „мејдан“ односи се на поље, ливаду, или, касније – трг. Тако, када један јунак онога доба позива другог „на мегдан“, он га не зове дословце на двобој, већ на поље на којем ће се обрачунати.

Петковић нас даље води кроз имена делова нашег града, објашњавајући да је Дорћол добио име од две турске речи. „Дорт“ је ознака за број четири, а „јол“ је пут. Дакле, Дорћол је место где се спајају четири пута, односно – раскршће.

У међувремену остајемо у граду у којем често користимо реч „јавашлук“ као ознаку за лоше урађене послове, или за несавесност, поготово у административним и државним пословима.

– Када Турци некоме кажу „јаваш„ то значи „полако“, савет да буде умерен – наставља саговорник. – Помало је смешно поређење, али то је слично као када данашњи клинци употребљавају англосаксонски термин „кул“.

Дакле, успоравати неког нервозног и смиривати неког до кога вам је стало, на страним језицима би, шаљиво гледано, могло да значи да га терате „у јавашлук“ или „да кулира“.

У нашем језику је и устаљена изрека која је одувек била одређење брзоплетих потеза: „Што је брзо, то је и кусо“.

– „Кусо“ потиче од турске речи „киса“, која одређује нешто што је кратког даха – наставља Петковић.

Штавише, и најпознатији београдски ветар, „кошава“ „дува“ са турским именом.

– Када је 1521. године Сулејман освојио Београд, битка се одигравала по врелом, тешком августовском времену. После бруталног обрачуна и много жртава, Сулејман је сео на „фићир бајир“ и рекао „хош хава“. Фићир баир је брег на крају шеталишта, код данашњег „Победника“ и значи „брег за размишљање“, а „хош хава“ је ветар који је расхладио Сулејмана, а тај термин значи „пријатно време“.

Белиград ормани

У Истанбулу и данас постоји Белиград ормани, то је парк који носи име у славу нашег града, а „ормани“ значи „шума“.

– „Карабурму“ преводе као „црни прстен“, мада, истини за вољу, реч „бурма“ би данас, у овом језику, пре означавала завртањ – каже наш саговорник. – Турска реч, налик овој – „бурун“, истовремено, означава и „нос“ и „рт“, на није искључено да је то првобитно био „карабурун“ – „црни рт“ поред Дунава.

Ако у вароши београдској неко данас направи „ујдурму“ мора да зна да су Османлије овом речју „ујдурмат“ означавале измишљотину. Трач, рекао би неко, ко не користи ни турске ни српске речи.

– Да бисмо направили прецизну разлику, треба знати да је некада постојао османски језик – упозорава Петковић.

– У време Отоманске империје, то је била вештачка творевина турског, арапског и персијског језика. Османски је био писан арабицом, а данашњи турски латиницом. У 20. веку, под Кемалом Ататурком, 1928. године спроведена је језичка реформа. Тада су постојале посебне групе стручњака, лингвиста, које су имале задатак да замене позајмице из арапског и персијског језика старим, оригиналним турским речима. Тако смо ми, у ствари, од Османлија усвојили неке речи које данашњи Турци више не користе.

Тако наш саговорник објашњава да, ако данас од некога у Турској потражите пешкир, изговорићете реч коју смо ми увелико усвојили, али је они више не користе. Турци ће углавном знати шта та реч значи, али су је они заменили својом устаљеном речи „хавлу“. Исто тако, ако поменете „авлију“, неће помислити на оно што ми често подразумевамо као кућно двориште, већ на двориште које ограђује џамију.

– Шта тек рећи за реч „педер“ – са осмехом ће Петковић.

– Некада су тако звали оца. На османском језику, педер је отац, а данас су очували тај термин само када кажу „кајин педер“, што означава жениног оца, односно таста. Истини за вољу, овај термин је изворно грчки, и означава мушку склоност ка хомосексуалности, али су га Османлије, по свему судећи, незграпно пренеле, дајући му потпуно другачије значење.

АВАЛЕ И ПАЛАНКА

НАЗИВ најближе београдске планине, према мишљењу нашег саговорника, настаје из османске речи „хавалели“ која може да означи или нешто огромно, велико или незграпно, или, опет, оног ко је висок и доминира околином.

„Паланке“ су некада биле дрвена утврђења која су се налазила на путевима којима се прилази важној тврђави или граду. Око њих су се полако формирала мања насеља, а ми смо овај турски термин потпуно усвојили.

Булбулдер је део града кроз који је некада протицао Булбулдерски поток, а у преводу се ради о Славујевом потоку, јер је „булбул“ – славуј. Истовремено, Топчидер је „тобџијин поток“.

ДРУШТВО ЗА ПИЈАНСТВО

РЕЧ „дернек“ изворно значи „друштво“. Ближе је оном значењу које представља „удружење“, али смо га ми прихватили као синоним за дружење или журку. Сасвим логично, у нашем случају, после дернека следује мамурлук, који на турском значи тачно оно што нам следује после добре пијанке.

Појам „кафана“ настао је из речи „кахве“ и „хане“. Прва нам је одомаћена и препознатљива, и односи се на црни напитак, а друга је „дом“ или „кућа“, па је јасно како је настао овај појам – место где се пије кафа.

ЧУВАЈ СЕ КИЈАМЕТА

РЕЧ којом обично описујемо невреме, вејавицу или какву сличну временску неприлику, у турском језику означава смак света или судњи дан.

АБЕРДАРЕВА

Према речима нашег саговорника, реч „абер“ на турском значи „вест“. Тако је, после усвајања многих турских термина још један нашао своје место. Наиме, постоји „Абердарев топ“ којим је Карађорђев тобџија обележио почетак Првог српског устанка. Он је био „гласоноша“ почетка новог времена и коначног доласка слободе.

Ево начина да поздравимо колеге из РТС-а. Наиме, они се налазе у Абердаревој улици, а када погледамо симболику овог имена, и они су „гласоноше“, судећи по професији којом се баве.

ЈАТАК У КРЕВЕТУ

ТУРСКА реч „јатак“ значи кревет. У нашем језику овај појам односи се на човека који је савезник хајдука, одметника супротстављеног турској власти. Код нас је искоришћен овај термин јер је јатак неко ко је обезбедио постељу, преноћиште, одметнику у немилости.

ТЕРАЗИЈЕ

Централни трг у данашњем Београду недвосмислено је назван по турској речи која означава вагу. Некада је турски водовод имао неку врсту куле, која је имала функцију водомера и распоређивала је воду по различитим деловима тадашњег града, па је термин „теразије“ био довољно упечатљив да га ни до данас не променимо, пишу Новости.рс.