Замислите да испод дрвета стоје мајмун, вук, пингвин, риба, фока и слон и да им кажете да сви морају да положе испит који је исти за све, јер је то праведно. А испит који доказује колико је ко паметан јесте да се попну на врх дрвета. Риба ће до краја живота бити убеђена да је глупа. Свако дете може да успе уколико имате образовни систем који је правичан за различите ученике, уколико уместо такмичења негујете сарадњу и подршку и ако наставници и школа имају аутономију у креирању плана и програма.
Професор др Паси Салберг
Овако одговара професор др Паси Салберг, један од највећих финских стручњака у области образовања, на питање које су то лекције које Србија може да научи од Финске, земље која је за кратак период постала образовно светско чудо.
Салберг је гост Србије на међународној конференцији „Образовање као кључ успеха – финско искуство” коју су организовали амбасада Финске у Београду и Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Тренутно је генерални директор Центра за међународну мобилност и сарадњу, предаје на универзитетима широм света, а од јануара се сели у САД, где ће предавати на Харварду. У Србији је био први пут пре 12 година са експертима ОЕЦД-а, али каже, наша земља није урадила оно што је тада планирала.
– Ја бих на вашем месту био веома забринут због ПИСА резултата ваших ђака, то је оно што је показатељ да нешто мора да се мења, иако сте из математичке писмености показали велики напредак. Мислим да је корупција велики проблем у вашем образовном систему. Морате да радите и на професионалном развоју наставника, а у школи ученици не смеју да доживљавају једни друге као конкуренцију – сматра др Салберг.
Овај професор који је о питањима образовања саветовао владе у више од 50 држава, за „Политику” истиче да је фински систем толико специфичан да заслужује да буде посебно анализиран, јер ова земља пре 30 година није имала добар образовни систем, а сада је у врху по свим истраживањима.
– Није нама био циљ да имамо најбољи образовни систем на свету, већ да имамо добру школу за сву нашу децу. У свету је тренутно доминантан тренд у образовању, који се базира на такмичењу, стандардизацији, тестовима, а Финска је успела тако што је отишла у другом смеру према сарадњи, одговорности базираној на поверењу, праведности, разноликости. Није добро да свако дете мисли исто, нити може свако дете да зна исто – објашњава др Салберг.
На питање како је могуће реформисати се без новца, јер држава прво реже буџет предвиђен за просвету и науку, он одговара да новац јесте важан, али да није најважнији, што показује управо пример САД које имају најскупљи образовни систем, а опет резултати њихових ђака нису међу најбољима на свету.
– У Финској се све школе финансирају на основу формуле која гарантује једнаку расподелу средстава без обзира на богатство заједнице на чијој се територији налази. Образовање је бесплатно и приступачно за све, од вртића до факултета. Не постоји екстерна инспекција школа нити стандардизовано тестирање свих ученика. Иако постоји општи национални оквир, аутономија школе и наставника је велика, они су спремни да сами осмисле програме, стално се усавршавају и побољшавају наставу, себе и школу. Наставници су веома цењени професионалци, а да би могли да предају морају да имају најмање мастер диплому – објашњава саговорник.
Он каже да су управо наставници најважнији појединачни фактор уколико желимо да побољшамо образовни систем Србије и да се због тога морају реформисати наставнички факултети.
– Финска нема решење за све, нити мислим да је наш образовни систем савршен и најбољи на свету. Он је добар за време у којем се налазимо тренутно, а већ за пет година ће морати да се мења. Моја порука Србији јесте да пронађе сопствени пут и да не верује у све што им говоре страни саветници – каже на крају др Паси Салберг.
Највише се верује полицији и школи
Наставнички позив у Финској је изузетно цењен у друштву и популаран међу младима, само 10 одсто пријављених успе да упише наставнички факултет. Салберг овако илуструје популарност наставничког позива: ако би неки младић увече ушао у бар и на питање чиме се бави одговорио да је наставник, очас посла би око њега било много девојака. Према истраживањима, образовни систем је на другом месту листе институција од поверења у Финској, одмах иза полиције – школи верује 89 одсто грађана.
Извор: Политика
