Премијер Србије Ивица Дачић каже да ће сутра у Бриселу на састанку са Кетрин Ештон и Хашимом Тачијем тражити поништавање избора на сјеверу Косова.
Сутра на састанак у Брисел код високе представнице ЕУ долазе и премијер Дачић и први потредсједник владе Александар Вучић.
Разговори Ештон, Дачића, и Тачија, планирани су још раније, када је и најављено да ће се обавити након одржавања локалних избора на Косову и Метохији, 3. новембра.
Премијер Ивица Дачић је изјавио да ће једна од тема сутрашњег састанка у Бриселу бити поништавање избора на сјеверу Косова.
„На састанку с Ештоновом и Тачијем, једна од тема за разговор биће и поништавање избора на сјеверу Косова и Метохије, као и на свим мјестима гдје су Срби били онемогућени да гласају и гдје су били застрашивани“, рекао је Дачић за портал телеграф.рс.
Дачић је напоменуо и да ће се разговарати о почетку активности за формирање заједнице српских општина.
У Бриселу наводе да ће сутра на састанку Дачић-Ештон-Тачи кључна тема бити посљедице недјељних избора на Косову, у настојању да се сагледа да ли ће општински избори бити поновљени у сјеверној Митровици да би се потом могла ваљано формирати Заједница српских општина.
Извјештачи из Брисела истичу да то тражи Београд, јер би се иначе могло десити да албански грађани узму власт у сјеверној Митровици, чиме би формирање Заједнице српских општина било немогуће.
Та Заједница је кључни елеменат „трајне и опипљиве“ нормализације односа и примјене договора Београда и Приштине, што у децембру, послије другог круга косовских избора, треба да овјере Савјет министара ЕУ и Европски савјет, да би Србија добила почетак преговора о чланству у јануару.
Иако се никако не може рећи да су „у доброј вјери“ припремале регуларне изборе, на шта су стално упозоравали премијер Ивица Дачић и званичници у Београду, власти у Приштини су на неки начин већ унапред добиле признање за то, јер је Европска комисија крајем октобра почела преговоре о споразуму о придруживању с ЕУ.
Без снажне и убједљиве Заједнице српских општина се ни косовски Срби не могу увјерити у то да им заједница као институција јамчи да ће и кроз систем власти у Приштини бити заштићени њихови интереси.
А без такве Заједнице је немогуће уградити и ставити на снагу нове структуре власти косовских Срба, као што су правосуђе, полиција и друго.
То је за српску страну јако важно и зато што ће се, упоредо с преговорима о чланству Србије у ЕУ, наставити дијалог Београд-Приштина и о јако важним питањима српске имовине на Косову, повратку избјеглица, несталима, заштити вјерске и културне баштине.
Београд сматра да се избори у сјеверној Митровици морају у цејлости поновити јер би албански градјани, иначе, тамо могли узети власт због врло ниске излазности, застрашивања, насиљем спреченог гласања на три изборна мјеста, као и чињенице да су на два изборна мјеста, Сувом Долу и Бошњачкој Махали, и то без присуства камера гласали само Албанци.
Добро обавјештени европски и међународни дипломатски извори наводе да се у ЕУ сматра да се не може оцијенити да су неуспјели избори на три мјеста на сјеверу угрозили свеукупну регуларност избора на цијелом Косову.
Они, међутим и прихватају дијелом и оцјене неких српских званичника да то јесте одређен „политички ударац“ снажном залагању ЕУ, међународних чинилаца, Београда и, бар на ријечима Приштине, да се обезбиједи масовни излазак Срба на изборе.
Насиље, застрашивање и уништавање изборних кутија у сјеверној Митровици су ипак неочекивано „закинули“ исправност избора и довели у питање благовремено формирање убједљиве, легитмне Заједнице српских општина, без чега Споразум Београд-Приштина и нормализација не могу заживјети.
Представници српских листа на Косову су једногласни у оцјени да је највећа одговорност за нерегуларност избора на међународној заједници, да су приштинске власти неприхватљивим поступцима око бирачких спискова и изборних материјала такође застрашиле или одвратиле оне Србе који би вјероватно изашли пред бирачке кутије.
Косовска полиција је очигледно била неспособна да обезбиједи уредне изборе, зато је позван Еулекс, а потом и Кфор, али све је то услиједило јако касно и ништа претходно није учињено да се насиље онемогући.
Зато би сад српске власти, ЕУ и међународна заједница, као и влада у Приштини морали обезбиједити, а што траже управо и неки политички прваци косовских Срба, да избори буду „нормални“ и да се опипљивим мјерама Срби и у Митровици убиједе и увјере да могу и треба да изађу на нове изборе.
О томе ће бесумње морати сутра у Бриселу разговарати премијери Ивица Дачић и Хашим Тачи, као и висока представница ЕУ Кетрин Ештон, којима ће се касније придружити и потпредсједник српске владе Александар Вучић.