Српски медији су током целог дана када су били избори које је расписала такозвана и непризната држава Косово, константно сејали страх и извештавали да десничарске организације и одређене политичке странке које се залажу за бојкот избора, застрашују гласаче и утичу на њих. Оно што се такође могло чути јесте да су дошли људи из централне Србије да причају људима на Косову и Метохији да ли требају гласати или не. Јесте, било је притисака и застрашивања. Директори јавних и приватних фирми (јавних сви, приватних само они који су под утицајем режима), су отворено претили радницима отказом уколико не гласају на изборима и на тај начин су у највећој мери утицали на њихово опредељење. Иако је Марко Јакшић и Демократска странка Србије, која је једина била против ових избора, упозоравала током целог дана уколико избори пропадну, да постоји оправдана опасност да маскирани људи са натписима „бојкот“, или обележјима појединих про-српско опредељених организација, упасти и ломити гласачке кутије како би избори били неважећи. Око 17 часова ове тврдње су се обистиниле. Медији који су вршили притисак на сва чула обичног човека известили су да су у Косовској Митровици екстремисти упали и поломили гласачке кутије и разбацали гласачки материјал. Када полиција врши истрагу прво чиме се она води јесте КОЈИ СУ БИЛИ МОТИВИ? Мотив ће их одвести починиоца или налогодавца. У Косовској Митровици је до тренутка прекида гласања гласало 2,1% Срба, што значи да су избори пропали. Како не би Влада Србије и њена самоубилачка политика доживела пораз, прибегли су оваквом крајњем методу. Као што су поједини људи са Косова и упозоравали непосредно пре оваквог догађаја: „Доћи ће до парадокса, ми који смо за бојкот избора на крају ћемо морати да бранимо гласачке кутије од оних који су били за изборе!“
Дакле, у местима где су избори били „успешни“, где је интеграција Срба и давање легитимитета правном поретку, пореском систему, и властима такозване државе Косово, избори су важећи. На оним местима где избори нису прошли и где су доживели тотални пораз, како оперативци обично то зову, излазна стратегија, била је да се прибегне оваквом методу, да се ови избори прогласе неважећим, и да се покуша више урадити на следећим изборима. Оптужени су екстремисти. Сада је још јасније може видети спрега власти и такозваних екстремиста који су у служби режима. Задатак „екстремиста“ је да произведу од стране власти жељену ситуацију, а онда се државна власт јавља да реши тај проблем. То њихово деловање је дакле окидач да се постигну одређени циљеви. У овом случају циљ је био да се за нерегуларност избора оптуже екстремисти и они који су били за бојкот избора, а да властима којима резултат није одговарао, остану чисте руке. Још један доказ да ми заправо државу немамо, јесте да се Устав и закон не поштују, већ да се они селективно примењују од стане највиших власти. Вучић је затражио од косовских власти и међународне заједнице да интервенише на 45 минута на Косову и Метохији и да заведе ред. Дакле, државна власт која би требала да штити своје грађане се свела на чисту репресију, и обрачун са неистомишљеницима. Уставни суд се преко реда огласи и каже да су права тајкуна, на којем је Вучић покупио поене хапшењем (ослобађање смо заборавили јер нам је тако лакше), и рекао да су његова права била угрожена. Али када Уставни суд треба да заштити уставни поредак онда наилазимо на нечастан мук.
Током јучерашњег дана се такође стално помињало да су људи из централне Србије вршили притисак на гласаче и утицали на њих. Па где спава Дачић, Вучић, Александар Вулин? На Косову или у Београду? Управо су они претили и застрашивали гласаче и тако утицали на њих ДА ИЗАЂУ на изборе, константно плашећи народ да ће им председник опшитне бити Албанац, претећи отказима… Власт је доста тога рекла о самим изборима, али није рекла о томе шта ће бити након избора. Пошто су Срби на територији Косова и Метохије прихватили власт ткзвн. државе Косово, они више нису део правног и пореског система Србије. Убудуће ће морати да поштују Устав и законе који се изгласају у Приштини, који ће директно утицати на опстанак Срба на овим просторима. Порез убудуће неће плаћати држави Србији него ће исти ићи у Приштину шиптарима. А разлог због којег су уопште и излазили на изборе је такође споран. Срби су излазили да изаберу предеднике општина. Свима је добро познато колико се локална власт заиста пита. Све што је важно решава се на нивоу централне власти а ту ће Тачи бити премијер, Рамуш Харадинај министар одбране, Љимај полиције… Они који су их убијали, протеривали, вадили им органе, палили цркве и манастире сада требају Србима да гарантују мир, безбедност, просперитет, бољи живот, сигурност, извеснију будућност, поштовање њихових права… Да ли је стварно ико у ово поверовао? Дакле, ти председници општина и ако буду изабрани, пошто изборе није расписали држава Србија, мораће да спроводе вољу Приштине јер су нижи степен власти и морају спроводити вољу највиших државних органа. Баш то, оно најбитније, је било прећутано Србима на Косову, а као нада дато им је да ће моћи да одлучују. Свако деловање наших власти је било предочавано као корак напред, и уколико га не прихватимо биће нам још горе, а након прихватања истог схватимо да нас је снашло управо оно од чега смо сво време бежали. Изласком на изборе, Срби више неће моћи да гласају на изборима које буде расписала Република Срибја, и остају под јурисдикцијом Тачија. Оно што даје наду јесте управо Косовска Митровица у коју су упрете све очи, 98% Срба није изашло на гласање и бојкот избора је био и више него успешан, а самоубилачка политика ове власти је доживела велики пораз. На Косову су сви показали своје право лице, и политичари који су бирани да бране свој народ, и медији који су бесавесно износили велике лажи и недвосмислено показали да су у служби режима, Тачијеви Срби су постали они који бране Устав Републике Србије, а они који су са Тачијем све договарали у Бриселу и били заједно са њим на изборној листи, су патриоте. Завршио бих ову анализу догађаја речима Његоша:
„Спуштавах се ја на ваше уже,
Умало се уже не претрже.
Од тада смо виши пријатељи –
У главу ми памет ућерасте!“
