Српска православна црква данас обиљежава два празника – Светог апостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског, који су, иако представници двије различите епохе, својим дјелима задужили православље.
Свети Лука је један од првих проповиједника хришћанства, савременик Исуса Христа и аутор једног од четири Јеванђеља. Црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа, пошто је живописао три иконе Пресвете Богородице и иконе Светих апостола Петра и Павла.
Сматра се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу.
Позната је „икона у икони“ која представља Светог Луку и у перспективи икону Богородице коју светитељ осликава.
Овај светитељ родом је из Антиохије. У младости је изучио грчку филозофију, медицину и живопис. У вријеме Христове дјелатности на земљи, Свети Лука дође у Јерусалим, гдје видје Спаситеља лицем у лице, чу његову спасоносну науку и би свједок чудесних дјела његових.
Повјеровавши у Господа, Свети Лука би уврштен у седамдесет апостола. Заједно са Клеопом видио је васкрслог Господа на путу за Емаус.
По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се вратио у Антиохију и постао сатрудник апостола Павла.
Са апостолом Павлом путовао је у Рим обраћајућу Јевреје и незнабошце у вјеру Христову. На молбу хришћана написао је Јеванђеље, око 60. године. По мученичкој смрти апостола Павла, проповиједао је по Италији, Далмацији и Македонији.
Свети Лука је живот окончао у 84. години када га, како је записао владика Николај Велимировић, идолопоклоници ударише на муке, Христа ради, и објесише о једну маслину у Теби Беотијској.
Чудотворне мошти Светог Луке пренесене су у Цариград у вријеме Констанција, сина Константиновог.
Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава српских православних породица. Вјерници га славе и као исцјелитеља и заштитника појединих заната.
Свети Петар Цетињски био је митрополит црногорски. Рођен је 1749. у селу Његуши. Ступио је у монашки чин у својој 12. години. Године 1782. постаје митрополит и господар Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је свом народу.
Радио је на помирењу завађених племена и бранио земљу од освајача. Прославио се побједом над Наполеоновом војском у Боки и Далмацији.
Иако је био кнез, живио је као прост монах у једној тјескобној келији. Упокојио се 31. октобра 1830. године. Његове чудотворне мошти почивају у Цетињском манастиру.
