БЕОГРАД – Српска академија наука и уметности јуче је осумњичена да је скуп о генетски модификованим организмима организовала као подршку најављеним изменама закона који промет ГМО либерализују.
„Мада их је професор Анђелковић стално опомињао да не говоре ништа о свом личном ставу, него само о чињеницама, готово свих 13 говорника прећутно се изјаснило да су заговорници ГМО. Није било говора о етичким, религијским, филозофским и другим аспектима ГМО. Све је намештено да бисмо донели одређени закључак“, рекао је Бранко Радујковић, бивши професор Подгоричког универзитета и додао да постоји седам радова из 2013. године објављених у релевантним научним публикацијама који говоре о штетности ГМО. „Ко је те радове споменуо сем мене? Нико.“
Професор Марко Анђелковић, који је скуп организовао и излагаче на њему одабрао, бранио се научнички мирно признањем да је погрешио што у називу скупа није навео да се ради само о виђењу са становишта биологије, али се уверљиво од приговора није одбранио. А најмање му је у томе помогла чињеница да је на отварању научне расправе о ГМО говорио министар образовања и науке у Влади Србије Томислав Јовановић и том приликом подвукао да „закључци са скупа треба да послуже да се имплементирају у закон“.
„Скуп је требало да представља сагледавање информација из биологије и биолошких наука. Јер наука служи првенствено да научно образује нацију. И молим вас да ми верујете на реч да ни једног тренутка нисмо били инволвирани у нацрт закона који се појавио“, рекао је професор Анђелковић.
И његово упозорење, дато поводом иступа двојице представника покрета Двери, да је политичким гледиштима о ГМО место у парламенту, сувисло је покопано примедбом новинарке Биљане Ђоровић, анти-ГМО активисте, да би САНУ то могла да каже да је скуп научника организован међу научницима, а после њега јавности упућено саопштење, али чим је отворен за јавност, скуп је постао политички.
Мада је говорио у прилог ГМО, али духовито, професор Љубиша Тописировић је закључио да се о генетски модификованим организмима толико говори пре свега из економских разлога. „Огромне паре су у то уложене и мултинационалне компаније желе да врате те новце“, рекао је Тописировић и додао да је баш због те теме Владимир Путин одбио да прими америчког државног секретара Џона Керија.
Косана Костадинов из Института за кукуруз Земун Поље, легитимисала се својим дугогодишњим радом на генетици кукуруза, нуклеинској киселини и ДНК, али је скупу приговорила да ниједан реферат није био посвећен биоетици, а да би то било нужно. Она је затим навела низ озбиљних нерешених дилема, чак и ако се ГМО прихвате: гени којима се врше модификације изолују се бесплатно и без питања земље у којој се то ради, а онда се од ње тражи да парама, које нема, купи тако добијени трансгени кукуруз, затим притисак на истраживаче који долазе до неповољних резултата о последицама ГМО огроман је, па је уредник који је у Натуре објавио такав Чепелов рад, први пут у историји тог часописа морао да се повуче. Најзад, рекла је др Костадинов, компанија Монсанто је апсорбовала све компаније које се баве селекцијом и оплемењавањем биљака.“Тако се сав капитал слива на једно место“, рекла је др Костадинов.
„Ако ће Влада Србије само на основу овог скупа да измени закон о ГМО, ја не подржавам уопште такву владу јер она треба да одлучује о здравственој безбедности пре свега“, рекао је др Миладин Шеварлић, члан Одбора за село САНУ, и такође се сложио да је „главни разлог за овако брзо увођење ГМО – економски“. По његовој рачуници, Србију ће либерализација промета ГМО коштати 500 милиона евра: што у виду накнаде за куповину ГМО семена што у виду разлике у цени између ГМО, конвенционалне и органске, рецимо, соје.
А питање професора Драгана Веселиновића – какве су дугорочне последице комерцијализације ГМО, да ли се то уопште разматра и ако се разматра који су подаци – било је исувише чак и за научнике.
У одговор критичарима скупа у САНУ, професор Марко Анђелковић је приметио да је Агенција за храну и лекове прогласила ГМО новом технологијом, а не новим производом, јер технологије не подлежу тестирању, а нови производи подлежу.“Зашто ми не пропишемо обавезу тестирања ГМО? Ако ћемо политички, ево вам једна тема за политичко деловање“.
Поред професора Анђелковића у дискусији је на страни организатора скупа САНУ веома био ангажован др Алексеј Тарасјев из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. И Тарасјев и Анђелковић чланови су Националног савета за биолошку безбедност, а тај Савет , од 2000. до 2008. године није издао ниједну дозволу за узгој или стављање у промет неке ГМ-хране. „Толико о лобијима и разним заверама“, рекао је Тарасјев.
