Београд – Руски амбасадор у Србији Александар Чепурин оценио је да је у Србији присутан „еврофетишизам“ где сви очекују чуда, али се ништа од тога неће десити уласком у Европску унију, истакавши да Европа и САД нису центар света, него Исток и Русија.
„Десет година је све било усмерено само на ЕУ, видимо сад тежак положај Србије и треба чекати још десет година, а ништа се неће десити. Ниједна земља не може да живи у ишчекивањима“, истакао је Чепурин на скупу „Српско-руски експертски округли сто“ одржаном у Београду, а који је организовао Институт за европске студије у Београду, заједно са Руским фондом јавне дипломатије „Горчаков“.
„Немојте да страдају односи с Москвом“
Он је рекао да је важно да, када Србија уђе у ЕУ, не страдају односи Београда и Москве и додао да Русија нема ништа против ЕУ, али је на Србији да изабере свој пут.
Евроазијска сарадња са Србијом њој доноси значајне плусеве и приходе, а од „Фијата“ Србија запошљава јефтину радну снагу, па постоји бојазан да се она претвори у сиромашну забит, провинцију, додао је Чепурин.
Он је навео да Русија може себи да дозволи самосталну политику, напоменувши да је врло важан фактор у свету постала и Кина.
Истичући да је руски бизнис био присутан у Србији упркос антируској власти у неким тренуцима, он је рекао да су руске компаније добијале послове које нико други није хтео, а као пример је навео Нафтну индустрију Србије (НИС).
„НИС нико није хтио да купи, јер је био у великим губицима, а сад би га сви узели“, нагласио је Чепурин, оценивши да су серијали појединих телевизија у Србији о наводној спорној руској куповини НИС-а „глупе приче и скуп измишљотина“.
Он је закључио да је изградња гасовода „Јужни ток“ циљ сарадње Русије и Србије.
„Косово је српско питање“
Руски амбасадор је додао да је „Косово питање Србије и да она мора имати јасну стратегију“.
Руски политиколог на Московском државном институту за међународне односе при Министарству иностраних послова Русије Елена Панамарјова рекла је да је економија најважнији сегмент односа између држава, а да је веома висок ниво економске сарадње између Србије и Русије.
„Ти односи су укључени у глобално, у наднационалне компаније чији су буџети понекад већи и од неких државних“, нагласила је Панамарјова и додала да ЕУ врши притисак на односе Србије и Русије.
Бизнис, а не (гео)политика
Виши научни сарадник на Институту за европске студије у Београду Миша Ђурковић навео је да је руска елита много више заинтересована за бизнис него питања геополитичког положаја.
„Енергетска политика је најважније питање односа Русије и Србије, као и Републике Српске, нарочито после куповине рафинерије“, истакао је Ђурковић.
Он је напоменуо да је Србија са свих страна окружена земљама чланицама НАТО савеза, те да се и фактички поставља питање односа са Русијом, која при том не спречава њен улазак у НАТО.
Нема „меке моћи“
Директор програма Фонда подршке јавне дипломатије „Горчаков“ Наталија Бурлинова истакла је да је највећи проблем у односима Србије и Русије непостајање „меке моћи“, односно недовољна информисаност путем медија.
„Балкан, нажалост, не представља приоритет за Русију, а руски ресурси су веома ограничени насупрот увреженом мишљењу да су бесконачни“, рекла је Бурлинова, те додала да друштво, а не држава, мора да преузме улогу развоја меке моћи између две земље.
