Експерти прогнозирају: ЕУ се распада попут Совјетског Савеза. Лидер француских националиста Марин Ле Пен је назвала ЕУ «глобалном аномалијом», која не подлеже ремонту. Код становника његових нових чланица повећавају се носталгична расположења на социјалистичко доба. Шта чека главни политички пројекат из друге половине 20. века? Експерти пружају различите сценарије.
Становништво Европе, истиче Марин Ле Пен, данас «није у стању да контролмше не само своју валуту и економију, већ и кретања на територији земаља. Према њеном мишљењу, након што ЕУ престане да постоји, Европу чекају ренесанса и просперитет. Мрачне прогнозе у вези са судбином европројекта деле не само грађани ЕУ. У Турској, коју је Брисел недавно позвао на обнављање преговора о учлањивању у ЕУ, нагло се смањило интересовање према интерграцији. Раније је ту идеју подржавало три четвртине становника, данас само петина. Заменик премијера земље Билент Аринч је изјавио је да је узрок тога неодговорно понашање европских земаља, које стално стварају за Турску нове препреке и покушавају да организују саслушања.
Евроскептични ставови се све више шире у политичким круговима. То је очита за Европу тенденција, сматра експерт Центра ситуационе анализе Сергеј Уткин.
То је игра на основу незадовољства бирача, које увек постоји, тим пре у светлу економске кризе. Што се тиче Турске, давно је формиран став турског руководства у вези са могућношћу да претендује на улогу регионалног лидера. Такав лидер не мора да учествује у великим интеграционим процесима. Постоји бојазан и да Турска прецењује своје снаге.
Експерти сматрају да поред негативног и позитивног сценарија распада или просперитета ЕУ постоји и трећа варијанта. То је случај када би се чланице ЕУ веома утилитарно односиле према механизмима њеног функционисања и имале вајду у складу са сопственим представама о томе, шта је јединствена Европа.
За сада ЕУ планира проширење на рачун Албаније, БиХ, Исланда, Косова, Македоније, Србије, Турске и Црне Горе. Иначе, протекле године за учлањивање у ЕУ су претендовале те исте државе. Нема повода да се тврди да ће се њихов статус променити у наредно доба. И то, пре свега због тога, што законодавство тих земаља није хармонизовано с општеевропским нормама. Исланд је недавно изјавио да намерава да одгоди интеграцију. Алармантна расположења су повод за размишљање о модернизацији ЕУ, – каже руководилац Центра немачких истраживања Института Европе Владислав Белов.
Има проблема и на економском, и на политичком нивоу. Међутим, они су основа за даљи развој, јер свака кризна ситуација води квалитативном обнављању. За наредних 10 до 15 година не видим глобалне узроке да би неке чланице напустиле ЕУ. Што се тиче учлањивања нових земаља, не бих то препоручио ЕУ. Ионако је то сувише сложена конструкција.
Председник Европског савета Херман ван Ромпеј је више пута истакао да у земљама ЕУ ултрадесничари постају све популарнији. Управо у томе он види опасност, јер оваква ситуација не може а да се не одрази на будућим изборима у Европарламент. Ромпеј је уверен да ће избори бити веома тешки. Реч није само о политичким борбама на персоналном нивоу, већ о јачању блока евроскептичара, који из различитих разлога пробају рухо гробара ЕУ.
