Њу Делхи – Десетине хиљада деце годишње жртве су трафикинга на југу Азије, а Њу Делхи постао је уточиште за криминалце који продају девојчице да би постале проститутке, присилно се удале или постале јефтина радна снага.

Пре два месеца, један трговац људима преварио је породицу са истока Индије тврдећи да ће најмлађој ћерки помоћи да дође у Делхи пошто јој је била потребна здравствена помоћ, одвео је у удаљено село, држао је против њене воље и продао за 900 долара новом „мужу“, пише АФП.

Успела је да побегне и у полицијској станици је прво обрисала знак који на челу носе све удате жене. „Дан и ноћ, страховала сам шта ме још чека. Залупио би врата и свашта ми радио“, прича.

У Индији, земљи у којој живи скоро половина робова који данас постоје у свету, њен случај је „свакодневна прича“. Глобални индекс ропства, објављен прошле седмице, наводи бројку од 13,39 милиона људи који су у Индији жртве принудног рада.

Делхи је на злом гласу кад је реч о црном тржишту за отете жене и децу, које се стално шири.

Према званичним подацима, око 38.000 жена и деце отето је само прошле године, што је пораст од 15 одсто у односу на годину дана раније.

Кад их доведу у главни град Индије, продају их због проституције, ропског рада и, све чешће, да би их присилно удали. За присилну удају најчешће их шаљу у северне индијске државе, где влада диспропорција у броју мушкараца и жена.

Девојчица од 13 година отета је на путу од школе до куће на истоку Индије И пронађена мртва у Делхију седам дана касније.

Отац је дошао у главни град ни не слутећи да ће је кући вратити у ковчегу.

„Мора нешто да се предузме… Данас је то моје дете, сутра ће бити неко друго. Ако ово не спречимо, наставиће се. Мора да се заустави, хитно“, каже отац те жртве трафикинга, Навин Харо.

У форензичком извештају, наводи се да је умрла природном смрћу, од последица маларије, па полиција нема процедурални разлог да истражује њен случај.

Упркос покушајима власти да стану на пут овој нелегалној трговини, стопа процесуирања ових кривичних дела веома је ниска.

„Криминал не познаје надлежности и границе између држава. Зато је неопходно повезивање, стварање мреже агенција које ће се (на нивоу целе Индије) позабавити овим проблемом. Тада ћемо имати прецизније информације о трговцима људима и на основу тих информација истражити разгранатост криминала, од извора до крајње дестинације“, каже за АФП Бамати, која је стручњак за питања трафикинга и бивши високи званичник индијске владе.

Осамнаестогодишњакиња која је сада, са завојем око главе, на опоравку у болници у Делхију, прича како је четири месеца била жртва најстрашнијег принудног рада.

Њена „шефица“ јој је у нападима беса чупала косу, ударала је по глави, тукла је каишем и ланцима – док је радила као кућна помоћница у једној кући у отменом делу Делхија. Дане је проводила закључана у соби, никад није примила плату, није смела да користи телефон нити да разговара и са било ким. Леви образ и груди те девојке прекривени су ожиљцима.

Прича ове девојке нашла се на насловним странама новина у Делхију, пошто су је из ропства спасили полицајци и социјални радници, који кажу да је у том тренутку била избодена ножевима и да су је изуједали пси.

Девојка је са истока земље дошла у главни град у потрази за послом, како би осиромашеној породици слала помоћ, а себи обезбедила пристојан живот.

Радила је преко агенције у неколико кућа, док није завршила код садашње послодавке: случај је у судској процедури, а послодавка негира наводе оптужнице.

О десетинама хиљада несталих никад се ништа ни не сазна, а само ретки срећници успеју да побегну од страшне судбине.