Москва – „Русија је увек заинтересована за снажну и просперитетну Србију. Јачање Русије често је јачало и Србију. Ваша земља ће увек бити наш савезник, јер је то геополитичка стварност.“

То у интервјуу за “Новости” поручује руски амбасадор у Београду Александар Чепурин, који тврди да је у последње време, и поред неких компликација, “очито активирање руско-српског дијалога”. Он не крије да је Москва спремна да подржи Србију у доношењу одлука о важним питањима:

А најважније питање је енергичан привредни и социјални развој и очување идентитета без чега нема перспективе. И за Русију, и за Србију. Имали смо огромну историју, али ми смо упорни – победнички народи. Упркос изазовима успели смо да очувамо идентитет. Као Словени, заједно, најбољи смо у више области: у математици и физици, хокеју и тенису, балету и литератури, кошарци, музици… Данас је важно да успоставимо дугорочну, трајну, блиску сарадњу са обостраним интересима.

Србија није у стању да сама блокира пут Косова ка УН. Можемо ли рачунати на руски вето у СБ ако се постави питање столице у УН за Косово?

То је питање, пре свега, саме Србије и њене политичке воље. Постоји баналан али прецизан израз – Не можемо да будемо више Срби од самих Срба. Русија хоће да подржи Србију у УН ако то буде неопходно. Више пута смо нагласили да Србија има нашу пуну подршку, али овде је важно тачно разумевати стратегију Београда. О ситуацији на КиМ наш став је јасан и увек смо, директно или индиректно, подржавали настојања Србије у очувању интегритета, уз међународно право. Залажемо се за решење ситуације на КиМ, уз поштовање интереса Срба који тамо живе и гаранцију да ће њихове културне вредности бити сачуване. Иначе, немамо утицај на ток садашњих преговора, јер је захтев прошле владе био да се они одвијају преко ЕУ, а не УН. Обратили су нам се с молбом да ту одлуку подржимо и ми смо то учинили. Иначе, још нисмо видели никакав папир као резултат преговора уз посредништво ЕУ, који бисмо могли званично подржати и према њему се одредити. Приметили смо да се читаву годину вршио притисак на Србију. Али то је било само на радост обожавалаца госпође Ештон.

Коси ли се чврсто настојање Београда да уђе у ЕУ са стратешким интересима Кремља на Балкану?

То је избор саме Србије. Ако она сматра да ће то бити боље за њен народ – онда је то њено пуно право. Русија нема никакве алергије према ЕУ. А, што се тиче безалтернативности избора – то је онда спорно питање.

Јесу ли ојачале везе Београда и Москве, од када је на власти нова политичка гарнитура?

За разлику од прошле власти која је Русију звала кад другог решења није било, сада су приметна два фактора: прво, ти односи воде убрзавању наше међусобне сарадње, која је у неким областима сада у ембрионалном стању, и друго – узајамна корист. Председници Путин и Николић два пута су се састајали, у Москви и Сочију. Русију је посетио и потпредседник Вучић који је, осим у ширем кругу, учествовао и у преговорима у четири ока. Пролетос је у Москви боравио и премијер Дачић. Такви састанци су несумњиво корисни.

Да ли у јачању тих веза помаже “сестрински однос” СНС са Јединственом Русијом?

Све велике политичке партије, па тако и ЈР и СНС, имају активну сарадњу са странкама у другим земљама. Та сарадња је природна, пре свега, јер су те две странке централног усмерења, патриотске и уживају огромну подршку грађана.

Какав би био одговор Русије ако би Србија кренула ка чланству у НАТО?

Став Русије по том питању је јасан: НАТО је атавизам прошлог века. Још су свеже ране од НАТО бомбардовања и смрти – и не само у Србији. Никада нећу разумети и прихватити оне који зарад 30 сребрњака гурају земљу у овај војни савез чиме изневеравају елементарне људске вредности, урушавају сећање на жртве. Србија има дугу традицију као несврстана земља.

Ваша земља је овде фокусирана на пројекте у нафтно-гасној сфери. Делују ли вам реално спекулације да у Београду постоји јак лоби који кочи почетак изградње “Јужног тока”?

Русија и “Гаспром” бирали су да гасовод пролази кроз пријатељске територије. Обично, ово су корисни пројекти за земље транзитере. Свака држава има свој интерес да се пројекти реализују. Међутим, претерана бирократија може пројекат да угуши. Ове или оне препреке треба заједнички да решавамо, тада су и развој и будућност извесни. Не треба заборављати да у свету у сфери енергетике постоје различите интереси и лобисти. Ми са Србима имамо заједничке интересе.

Како оцењујете нашу укупну економску сарадњу и где је шанса за нова улагања?

Само “Гаспром нафта” уложила је у НИС скоро једну и по милијарду евра, који је данас највећи порески платиша у Србији. Ако би Србија имала десет таквих инвестиција, проблема с буџетом не би било. Сада НИС планира да уложи у изградњу термоелектрана у Новом Саду и Панчеву, као и ветропарка Пландиште. Поменуо бих “Лукоил” који је уложио значајна средства, а надам се да ће и убудуће. У реконструкцију српских железница уложена је милијарда долара руских кредита: пруге Београд-Панчево, Београд-Бар, Коридор 10. Све то је само мали део од могућег. Уз нормалну климу за улагања могло би да се уради много више.

Какви су ваши утисци боравка у Београду?

Утисак је позитиван. Свакако треба времена да се упознају земља и људи, а колико сам за то заинтересован сведочи моја жеља да што пре научим боље српски. Тако ћу још боље разумети дивну Бајагину песму “Руски воз”. Допада ми се та његова меланхолија којом је тачно дирнуо у душу руског човека.

Ниш није војна база

Има ли Запад право да стрепи да ће хуманитарни центар у Нишу прерасти у војну базу?

У Нишу ће, ако буде подршке Београда, до краја године бити отворен руско-српски хуманитарни Центар за ванредне ситуације. Он ће гарантовати бољу безбедност ваше земље и целог Балкана. Русија улаже више од 60 милиона долара, фактички у својству донације. Набављена је опрема за борбу против природних и техногених катастрофа, у чему земља има потребу. Новац ће бити уложен у ватрогасна и санитетска возила, роботе, хеликоптере, деминерска средства… У њему ће радити и српски и руски стручњаци.

Путин чека сигнал

Хоће ли Путин крајем године доћи у Србију, како је најављено?

Очекујемо да ће председник Путин посетити Србију када добијемо поруку да су завршене све неопходне припреме за почетак изградње “Јужног тока”. Ако српска енергетска бирократија буде радила нормално неће бити проблема. Уверен сам да ће српско руководство разумети значај и рационалност пројекта. Надамо се скорој поруци, чекамо сигнал. Лопта је на српској страни.